Ситуација на Балкану напета због повратника-терориста
- Они траже ново тло за дјеловање. Зато је безбједносна ситуација веома сложена, како у Србији, тако и у Русији. Ми размјењујемо аналитичке оцјене развоја ситуације у подручјима нестабилности. Спроводимо сложене заједничке операције ради заштите законитих спољних, српских и руских интереса - рекао је Наришкин за РТС.
Наришкин, који борави у Србији поводом Дана Безбједносно-информативне агенције, истиче да први и најважнији аспект сарадње двије службе, који описује као партнерски, јесте размјена информација о плановима и финансирању тероризма.
На питање да ли Русија остаје при захтјеву за дипломатским статусом особља у Српско-руском хуманитарном центру у Нишу - истом какав припадници НАТО-а уживају у Србији од 2016. године, он је рекао да то није захтјев, већ законита молба руске Владе по традицији према којој исти статус ужива низ западних представништава у Србији.
- Свјесни смо како груб притисак те земље врше на Србију да Српско-руски хуманитарни центар не би добио исти специјални статус и то је још једна потврда грубог мијешања у унутрашња питања суверене земље - истакао је Наришкин.
Коментаришући одбијање ЕУ да отвори преговоре са Албанијом и Сјеверном Македонијом и тезе да то отвара могућност за друге силе да шире свој утицај, Наришкин је рекао да је то примјер недосљедног, а често и циничног става Уније у односу на балканске земље.
- Брисел је позвао те двије земље у евроатлантске интеграције, прије свега у НАТО. Те земље су испуњавале захтјеве Брисела, испуњавале су тешке реформе, а када је почело да се ради о ЕУ, Брисел им је затворио врата испред носа. То је заиста цинично - оцијенио је Наришкин.
Он сматра да изостанак позива Русији и Србији на церемонију обиљежавања 80 година од почетка Другог свјетског рата у Варшави представља "циничан покушај да се изопачи исход Другог свјетског рата".
- Домаћин тог скупа била је Пољска која је открила намјере других европских земаља да чак оптуже Совјетски савез за почетак Другог свјетског рата, а Пољска је у њему одгирала улогу која није баш лијепа - каже Наришкин.
Он је подсјетио да је Пољска 1934. године са Хитлером склопила споразум о неутралности који је садржао тајни протокол према коме би, у случају напада треће земље, остала неутрална.
- Зато је од актуелног политичког руководства Пољске било и очекивано да изостави позив Русији и Србији - додао је Наришкин.
Подсјетивши на покушај ширења "постистине" и да у том смислу Русија и Србија имају заједничке противнике на Западу, Наришкин је рекао да су то исти они који су прије 20 година извршили стравичну агресију на суверену европску државу Србију, када је страдало неколико хиљада људи и уништена инфраструктура, а да за то нико није одговарао.
Он је навео да је Русија отворена за сарадњу Евроазијске економске уније са свим земљама и међународним организацијама укључујући и ЕУ, али за сада то не наилази на исти одговор од Брисела.
- Али видјећемо. Ми смо, наравно, против баријера међу земљама и у економским интеграционим процесима, које чешће долазе од западних земаља - рекао је Наришкин.