ЕУ тражи излаз из блокаде, Француска спрема приједлоге
Европски министри вратиће се теми проширења пошто у октобру ЕУ није могла да се договори о отварању преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом због противљења Француске, чему су се, у случају Албаније, придружиле и Данска и Холандија.
Више земаља чланица, међу њима Италија, Пољска, Аустрија, Чешка и друге, затражило је да се о проширењу настави дебата већ на сљедећем министарском састанку, "да би се нашао пут из садашње блокаде и показало како ЕУ није окренула леђа земљама региона - након негативне одлуке прошлог мјесеца, сазнаје РТС.
Међу земљама чланицама постоји сагласност да разговоре треба наставити, а Француска је затражила да они буду добро припремљени како би се избегло понављање познатих ставова и стварање нереалних очекивања, с обзиром на то да састанак 19. новембра неће бити о отварању преговора, већ припрема за расправу и евентуалне одлуке на прољеће 2020. године.
Француска је ставила до знања да ће дати своје предлоге за реформу процеса проширења, када ова тема буде формално на дневном реду сљедећег састанка Савјета министара 19. новембра.
Према за сада још незваничним најавама које стижу из Париза, француски предлог значи да би земље кандидати могле брже да користе предности ЕУ у неким областима у којима остваре добар напредак, не чекајући на пуноправно чланство.
С друге стране, процес би био реверзибилан, односно, земља кандидат би могла да изгуби неке предности ако промени политику или почне да назадује.
- Неуспјех да се донесе конкретна одлука на самиту ЕУ у октобру створио је застој који ризикује да блокира не само отварање преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом већ и политику проширења ЕУ уопште - наводи европски дипломатски извор, уз оцјену да би састанак 19. новембра требало да одреди неку врсту мапе пута за излазак из ове ситуације.
Једна од опција коју ће размотрити земље чланице је да се од Европске комисије затражи извјештај како унаприједити методологију процеса проширења, који би Комисија поднела почетком сљедеће године.
Осим тога, државе чланице треба да одлуче хоће ли од Комисије затражити и нови извјештај о стању реформи у Албанији и Северној Македонији, као предуслов за дебату о отварању преговора, до које ће вјероватно доћи на самиту ЕУ у марту сљедеће године.
Самит ЕУ у марту је логичан тренутак за нову расправу о тој теми, с обзиром на усвојену одлуку да ће се ЕУ вратити овом питању "прије самита у Загребу у мају 2020. године".
- Међутим, кључно питање је шта су услови који би омогућили да Француска до тада промени своју позицију - оцјењују извори у Бриселу.
Није извјесно ни хоће ли се земље чланице наклоњене проширењу на Балкан сложити са идејом да ревизија процеса приступања буде предуслов за отварање преговора са Скопљем и Тираном или ће инсистирати на обрнутом редосљеду потеза.
Извори у Савјету ЕУ не искључују могућност да ће се о реформи процеса проширења разговарати и на нивоу лидера на самиту ЕУ средином децембра у Бриселу.