Каквог је облика свемир?
Та мјерења су показала да би свемир заправо могао бити сферичног, а не равног облика. Подсјетимо да су људи прво вјеровали и да је Земља равна, мада неки у то вјерују још и данас.
Путујте довољно далеко свемиром и можда завршите на истој тачки с које сте и започели путовање. Мјерења свемирске опсерваторије Планк која су астрономи представили сугеришу управо то, односно да би свемир могао бити облика сфере прије него равне табле, што – ако се покаже истинитим – мијења готово све што мислимо да знамо о свемиру.
Опсерваторија Планк Европске свемирске агенције, функционисала је у свемиру између 2009. и 2013. године и биљежила космичку микроталасну позадину, својеврсно море свјетлости заостале од Великог праска.
Један сет тих посматрања показао је да гравитацијског фокусирања и растезања свјетлости због облика простор-времена (свемира), који тешка материја може искривити, постоји више него што је то очекивано.
Алесандро Мелкиори са универзитета Сапиенца у Риму заједно је с колегама астрономима израчунао да су таква мјерења могућа зато што је облик свемира другачији од оног који смо досад претпостављали.
Сви други подаци сугеришу да је свемир раван, односно да нема закривљености, да је сличан листу папира. Планкова мјерења показују друго, да је свемир можда затворен или сферичан, а разлог је вишак тамне материје која изазива гравитацијске дисторзије свјетла и која би повлачила свемир у облик сфере.
– Према наведеним мјерењима, свемир има 41 пута више изгледа да је затворен него раван. Ово су најпрецизнији космолошки подаци и дају нам потпуно нову слику – истиче Мелкиори.
Покаже ли се да је свемир заправо затворен, то би могло представљати огроман проблем за наше разумијевање читавог космоса. Укратко, тим астронома који је представио мјерења објављена у научном часопису Натуре Астрономy новонасталу ситуацију назива васионском кризом.
– У затвореном свемиру аномалије су озбиљније него што смо мислили. Ако се ништа не поклапа, морамо добро размислити о нашем моделу свемира и његове формације – каже Мелкиори.
Уобичајено објашњење формирања свемира укључује и период непосредно након Великог праска, који се зове инфлација, а представља вријеме брзог ширења свемира. Тренутни модели инфлације природно воде до закључка да је свемир раван, али ако је свемир затворен, онда се то, наравно, мора промијенити.
– Требамо нови модел, али не знамо још какав – истиче Мелкиори.
Наиме, нико још није открио начин како помирити Планкова мјерења с многим мјерењима у свемиру која су у несугласности с тим, а међу њима су чак и друга опажања опсерваторије Планк.
Штавише, сваки други инструмент који је астрономима на располагању указује на раван свемир.
Дејвид Спергел са универзитета Принстон у САД-у, који није учествовао у истраживању, сматра да представљена мјерења и закључак Мелкиоријева тима нису подржани чињеницама.
– Рекао бих да су заправо докази управо супротни – каже Спергел.
Тек нова мјерења у будућности показаће да ли су мјерења опсерваторије Планк била само статистичка погрешка или озбиљна опсервација. Томе би могао помоћи и нова опсерваторија Сајмонс, која је у изградњи у Чилеу и која ће моћи мјерити гравитацијско фокусирање још прецизније од Планка.
Једном кад буде пуштен у погон и кад направи та мјерења добићемо одговор на питање да ли је свемирска криза стварна или не, пише New Scientist.