Ројтерс: Србија под притиском и Запада и Русије
Самит ће се одржати у свјетлу оцјена француског предсједника Емануела Макрона о потреби јачања Сјеверноатлантске алијансе.
Макрон је од октобра доводио у питање ефикасност НАТО, привремено зауставио проширење ЕУ и позвао на нови "стратешки однос" са Русијом, а Ројтерс оцјењује да велики број држава има разлога да обрати пажњу на његов дипломатски стил "раздрмавања", али да ће само неколико њих његове ријечи осјетити конкретније од Србије.
За Београд, како наводи, свако повлачење Европе или НАТО могло би да отвори простор Русији да попуни празнину, имајући у виду блиске политичке, војне и економске односе Москве и Србије.
То ће вјероватно, додаје агенција, бити разматрано на самиту лидера Алијансе, који ће се сљедеће недјеље окупити у Лондону како би разговарали о будућности њиховог војног савеза "пошто се Балкан, попут Балтика, може сматрати преградом против утицаја Москве".
Ројтерс цитира сарадника у Атлантском савјету и стручњака за руски утицај Димитра Бечева, који каже да ако Запад престане да се ангажује и препусти регион, онда ће Русија имати много прилика да искористи ситуацију.
С друге стране, ако се Србија придружи ЕУ, Бечев каже да би могла да наликује Кипру и Мађарској, чланицама ЕУ које имају блиске односе са Москвом.
- Србија ће бити слаба или проруска ако заврши у ЕУ, што није лош исход ни за Русију - тврди он.
Агенција подсјећа и на обавјештајну аферу у Србији коју наводи као "посљедњи примјер наводног мијешања" и преноси изјаву неименованог званичника НАТО да Алијанса ради на промоцији стабилности, безбједности и сарадње на западном Балкану.
- Свако спољно мијешање у унутрашње демократске процесе је неприхватљиво. Позивамо Русију да учини то исто - навео је он.
Ројтерс подсјећа и да је Макрон одбио да да зелено свјетло Албанији и Сјеверној Македонији за отварање приступних преговора и оцјењује да, иако је Србија већ започела преговоре о чланству, сада осјећа посљедице Макроновог одбијања да отвори врата другима у ЕУ.
Преноси и да бивши војни дипломата и члан београдског Центра за спољну политику Милан Карагаћа не сматра да Русија има велике планове да стратешки искористи Србију, али да је види као "пијуна у својој великој игри са Западом".
Србија је, напомиње агенција, посвећена војној неутралности, иако су се скоро све сусједне земље придружиле НАТО.
Напомиње да је Србија чланица програма НАТО-а "Партнерство за мир" и да учествује у НАТО вјежбама, али указује на односе српске и руске војске и технологију коју Москва обезбјеђује Србији.
Преноси и изјаву владиног званичника, за којег каже да је тражио да остане анониман, а који је рекао да Србија планира да одржи равнотежу између Русије и Запада.
- Ниједна земља или међународно тијело не могу да тврде да нас имају под својом сфером утицаја - рекао је он.
Ројтерс преноси и наводе аналитичара да ЕУ сматра да већина проблема лежи у, како тврди Унија, слабој владавини права у Србији.
- Оно што је забрињавајуће за ЕУ није толико Русија, већ околности које омогућавају Русији да има утицај - недостатак владавине права, недостатак одговорности, заробљавање државе, корупција - тврди Бечев.
Ројтерс оцјењује и да, иако Москва нема новца како би парирала Кини или ЕУ за трошкове и улагања у региону, она има значајан утицај.
У том контексту помиње Турски ток који, како наводи, чини Србију "кључном кариком" у енергетском гасоводу ЕУ и пореди њену улогу са улогом Украјине као посредника у снабдијевању гасом ЕУ пре сукоба с Москвом.