"Деспот" тражен у свијету, стално отворени конкурси за посао (ФОТО/ВИДЕО)
Предсједник Управног одбора Техничког ремонта Братунац Љубомир Боровчанин рекао је Срни да је пословање ове фирме стабилно и да нема дугова, те да је вишенамјенско оклопно возило "деспот" због квалитета тражено на домаћем тржиштву, а посебно у свијету.
Боровчанин истиче да су основни циљеви менаџмента повећање продуктивности рада и плата запосленима.
- Желимо успоставити континуирану продуктивну серијску производњу да бисмо благовремено могли одговорити израженим захтјевима страног тржишта за наше производе и тиме створити услове за повећање плата радницима, јер само задовољан радник је гарант за предан и одговоран рад - истакао је Боровчанин.
Технички ремонт је фирма која је у егзодусу сарајевских Срба, након потписивања Дејтонског споразума, дислоцирана из Хаџића у Братунац у објекте некадашње фабрике за производњу керамике "Каолин".
Основна дјелатност Техничког ремонта била је и остала ремонт наоружања и војне опреме, у чему има традицију дугу 55 година и био је једна од четири предузећа те врсте у бившој Југославији.
Након рата и пресељења у Братунац дошло је до смањења обима посла и повећања броја запослених што је довело до кризе и агоније ове фирме и посебно њених радника, којима годинама нису уплаћиване плате и доприноси и упућивани су на неограничено чекање без примања икаквих накнада.
Због тога је више пута долазило до протеста, а радници су тражили да им се исплате заостале плате и уплате законски доприноси. Јер, због неуплаћених пензионих доприноса радници неколико година нису могли да остваре пензију иако су испуњавали услове по годинама радног стажа или старости.
Посебан проблем представљало је лијечење обољелих радника због неизмирених обавеза фирме према Фонду здравственог осигурања Републике Српске и немогућности овјеравања здравствених књижица.
Приватизација ријешила агонију
Рјешење вишегодишње агоније појавило се 2012. године када је дошло до приватизације и промјене власничке структуре у овом предузећу и већински власник са 82 одсто капитала постао Славенко Ристић, а 18 одсто је у власништву иневстиционих фондова, што је довело и до промјене управљачке структуре у компанији, која је регистрована као акционарско друштво.
Већински власник преузео је обавезу да ће у одређеном року измирити нагомилане дугове према радницима и обавезе према држави, што је испоштовано, уз редовно измиривање текућих обавеза и инвестирање у санацију, опремање и развој предузећа.
Боровчанин каже да је то био изузетно тежак период јер, када су измирили обавезе и збринули раднике, који су годинама били на евиденцији запослених, а нису радили и стварали доходак, тек онда се фирма окренула развоју.
- Кренуло се са кадровским оспособљавањем и улагањем у људске капацитете и производну инфраструктуру ради створања основних претпоставки за успјешан рад и развојне пројекте, а то су стручни радници и одговарајућа технологија и опрема -присјећа се Боровчанин.
Он каже да је великим ангажовањем менаџмента дошло до обезбјеђења и повећања обима посла и ангажовања радника са чекања на ремонтовање наоружања и војне опреме за потребе Оружаних снага БиХ, али и република бивше Југославије које располажу истим или сличним наоружањем.
Пиштољ РС 9 "вампир" први значајан производни програм, а услиједио је "деспот"
Говорећи о даљем оживљавању рада Техничког ремонта, његов предсједник управе истиче да је развој и освајање производње пиштоља РС 9 "вампир", калибра девет пута 19 милиметара, први значајан производни програм који је ушао у серијску производњу.
- Створили смо стручну кадровску базу и инсталисали производну линију за ту производњу. Постоји велики интерес и потражња за тим пиштољем, јер се показао као веома квалитетан, што је довело до склапања вишегодишњих уговора за његову испоруку на домаће и, посебно, страно тржиште. Може се рећи да је уговорена предвиђена деценијска производња пиштоља - појашњава Боровчанин.
Он наводи да је други развојни програм, освајање и почетак производње вишенамјенског оклопног возила названог "деспот".
- Развој "деспота" је резултат пројекта о заједничком улагању са Владом Републике Српске. Успјешно смо реализовали тај пројекат и дошли до уносног производа изузетног квалитета - истиче Боровчанин.
Према његовим ријечима, то је потврђено разним тестирањима и "деспот" је због квалитета тражен на домаћем, а посебно интересовање за овим специјализованим возилом влада у свијету.
Улагања у стручно усавршавање запослених омогућава ТРБ-у организовање серијске производње пиштоља, затим "деспота", али и производњу новосвојене и успјешно тестиране машине за хуманитарно деминирање терена за коју је добијен међународни сертификат, а први узорак те машине већ користи Цивилна заштита Републике Српске.
Боровчанин каже да се тренутно ради на изради двије машине за деминирање са даљинским управљачем, према стандардима Уједињених нација, и потражња за овом машином је већ изражена иако још није кренула њена масовнија производња.
Почео масовнији пријем радника
Као четврти развојни пројекат наведена је линија за серијску производњу машина за производњу муниције мањих калибара коју су свечано отворили предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и директор Славенко Ристић на Митровдан, односно дан крсне славе ове фирме.
ТРБ је постао четврта фирма у Европи за производњу тих машина и у покретање тог програма уложено је више од милион марака, а то је довело и до првог масовнијег пријема радника.
Покретање рада нове производне линије омогућило је запошљавање 26 радница, а ради задовољавања уговорених обавеза биће потребно организовати рад у три смјене за производњу тих машина и пријем у радни однос још више од 70 нових радника јер је капацитет производне линије 105 запослених.
Стипендирају ученике за металска занимања, а Боровчанин каже да ТРБ за своју производњу има коперантске уговоре са 80 фирми из региона које су укључене за одређене услужне радове или производњу неких елемената који се уграђују и ТРБ-у.
У овој фирми кажу да имају отворен стални конкурс за пријем мајстора металске струке, машинских и електро инжењера и информатичара те да стално улажу у опремање и модернизацију производње.
Ученицима Средњошколског центра омогућавају да обављају практичну наставу у овој фирми и гарантују им запослење, односно примају их одмах у радни однос када заврше школу.
Највећи извоз ТРБ има уговорен за Намибију, али и друге афричке земље, а интересовање за њиховим производима све је израженије из других дијелова свијета, а за одређеним програмима и из развијенијих европских земаља.
Стање у ТРБ-у у континуитету се побољшава, што прате и зараде 230 запослених које се редовно исплаћују у пуном износу, као и законски доприноси.
Међу запосленима 40 је са високом стручном спремом, међу којима 16 инжењера и тај број је у порасту.
ТРБ се као друштвено одговорна фирма укључује у све хуманитарне акције на подручју Братунца, генерални је спонзор кошаркашког прволигаша БиХ из овог мјеста, а пружа подршку и другим спортским екипама, као и за организовање одређених културних и спортских активности у овој општини.
Радници ове фирме истичу да се побољшава упосленост и плате што им даје сигурност и мотивише да савјесно раде.
Радницима враћено достојанство
Металостругар Бобан Јовановић три године је запослен у овом предузећу и ради монтажерске послове.
- Посла има, машине које производимо се траже на тржишту, услови рада су добри, аи плате су, према сазнањима, знатно веће него у осталим братуначким фирмама. Стандард радника се побољшава и то доводи до сигурности наших породица, али и веће одговорности на послу - каже Јовановић.
Међу 26 новопримљених радница је Биљана Матић, која је на евиденцији братуначког Бироа за запошљавање била 17 година.
- Била сам изгубила наду да ћу доћи до запослења. Не могу да вјерујем да сам почела радити и да могу са зарађеном платом обрадовати своју дјецу - прича ова жена која са завршеном хемијском школом ради као лаборант у ТРБ-у, након што је прошла шестомјесечну обуку за посао.
Каже да посла има, да су добри односи у колективу, да зна колика ће јој бити плата и да је задовољна као и остале жене које су заједно примљене на посао, посебно што ће и она допринијети побољшању стандарда њене породице.
Висококвалификовани аутомеханичар Владимир Братић прије рата почео је радити у хаџићком Техничком ремонтном заводу и памти предратно и ратно вријеме и услове рата, пресељење фирме у Братунац и вишегодишњу агонију и неимаштину након рата.
- Радим већ 34 године у овој фирми. Били смо дотјерани до дна и доведени у ситуацију да подижемо радничке књижице и пријавимо се на евиденцију Бироа за запошљавање. У том безнађу тражили смо да нам се измири макар дио потраживања и да нам повежу радни стаж, односно измире минимални доприноси - присјећа се Братић.
Он истиче да је са приватизацијом и доласком Ристића у ТРБ кренуло набоље.
"Почела су улагања, обнова и пријем радника. Запосленима је враћено људско достојанство јер нисмо одбачени и не окупљамо се на улици да тражимо плате као прије приватизације и зато смо захвални новом послодавцу", оцјењује Братић, истичући да би свим фирмама пожелио приватизацију какву је имао ТРБ.
Његове ријечи потврђује још један ветеран Миле Јововић.
- Некада је у Хаџићима била привилегија радити у Ремонтном заводу и након дводеценијске агоније и патње, изгледа да нам се поново смијеши то задовољство овдје у Техничком ремонту Братунац. Плате и доприноси су редовни и зараде су нам међу најбољим у привреди у средњем Подрињу, а обезбјеђује се све већа упосленост што је гаранција континуранеог рада и сигурних зарада - оцјењује Јововић.