Плућна рехабилитација важна за побољшање квалитета живота
Циљ скупа, који се шесту годину заредом одржава у Заводу за физикалну медицину у рехебилитацију "Др Мирослав Зотовић", јесте размјена искустава и нових сазнања у области пулмолошке рахабилитације.
Шеф Одсјека пулмолошке рехабилитације у Заводу "Др Мирослав Зотовић" Снежана Кутлешић Стевић рекла је новинарима да ће овај завод на скупу представити новине у пулмолошкој рехабилитацији, додавши да је у том погледу видљив напредак, те да сваке године имају све више пацијената из цијеле Српске.
Према њеним ријечима, на скупу учествује 60 љекара из цијеле Српске, а предавачи су из Новог Сада и Београда и Српске.
Она је додала да Завод тијесно сарађује са Универзитетским клиничким центром Српске који пулмолошке пацијенте након зврињавања усмјерава на продужену рехабилитацију у ову здраватвену установу.
Живка Ери из Института за плућне болести у Сремској Каменици рекла је да плућна рехабилитација постоји од оснивања ове здравствене установе јер су, како је нагласила, пулмолози схватили да је то врло важан сегмент у лијечењу пацијената обољелих од плућних болести.
- Пацијенти који буду примљени у нашу установу, посебно они којима се предвиђа оперативни захват, прво иду на плућну рехабилитацију, која се послије операција наставља - навела је она.
Професор интерне медицине и пулмологије из Београда Весна Бошњак Петровић сматра да је веома важна плућна рехабилитација болесника који имају хроничну опструктивну болест плућа, односно онима који имају дугогодишњи "пушачки стаж".
- У тој болести која има системске карактеристике, односно оштећења на срцу, костима и мишићима веома је важна плућна рехабилитација. Ти људи осјећају недостатак ваздуха, не могу да се крећу ни по својој кући и тешко подносе и минималан напор. То доводи и до социјалне изолације и живота врло ниског квалитета - појаснила је она.
Петровићева је додала да је рехабилитација, која обухвата вјежбање и борбу против фактора загађења, пушења, комплексан процес који омогућава боље подношење физичког напора. Према њеним ријечима, то утиче на позитивне промјене у крвним судовима.
- Ми их не спремамо за такмичење, већ да могу да квалитетно живе, да обављају послове у својој кући и да не зависе од других у пуној мјери - нагласила је Петровићева.
Петровићева сматра да то треба да буде начин живота, не само док пацијенти бораве у специјализованој здравственој установи гдје су под стручним надзором, већ то морају да наставе и код куће, упорно и у мјери коју они подносе.
Према њеним ријечима, и они код којих је плућни капацитет 30 одсто од нормалног могу да се оспособе и живе квалитетније.