latinica  ћирилица
06/12/2019 |  17:07 ⇒ 18:21 | Аутор: СРНА

Синдикат медија и графичара: Подршка повећању плата

Предсједник Синдиката медија и графичара Републике Српске Никола Шобот рекао је да овај синдикат активно подржава кампању повећања плата у Српској, наводећи да је просјечна плата у области медија 600 КМ, а у графичкој и издавачкој дјелатности 720 КМ.
Шобот и Писаревићева - Фото: СРНА
Шобот и ПисаревићеваФото: СРНА

- Ако је просјечна сндикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у октобру износила 1.912 КМ те да радник са високом стручном спремом у области медија има просјечну плату око 800 КМ онда можемо схватити колике су плате у нашој бранши - рекао је Шобот на конференцији за новинаре у Бањалуци након сједнице републичког одбора овог синдиката.

Он је додао да је просјечна нето плата за октобар за услужне дјелатности према подацима Републичког завода за статистику Српске износила 926 КМ те је нагласио да по томе, запослени у области медија, графичке и издавачке дјелатности имају примања "испод сваког просјека".

Шобот је позвао локалне заједнице да издвоје новац у буџету за локалне медије чиме би се створили предуслови за повећање плата радницима.

Он је позвао и представнике Удружења послодаваца графичке и новинске дјелатности, кинематографије, производње целулозе, папира и производа од папира да покушају што прије потписати грански уговор како би дали оквирне норме за висину плате, регреса и другог што би допринијело да се у овој области дефинишу одређена права у вези са платама и осталим правима из Закона о раду.

Шобот је навео да је тешко доћи до података колико новинара ради на уговор о привременим и повременим пословима те је нагласио да се радници увијек могу обратити овом синдикату како би остварили своја права, о којима, како је нагласио, у већини случајева и нису упознати.

Потпредсједница овог синдиката Андријана Писаревић позвала је новинаре, посебно млађе, да се покрену и активније укључе у борбу за своја права, истакавши и проблем мобинга, који је, како је истакла, посљедњих година постаје све израженији.

- Морамо да више учимо о нашим правима, да тражимо на увид и уговоре јер многи не знају шта потписују - рекла је Писаревићева.

Она је посебно истакла проблем у вези са статусом новинара у локалним заједницама који су, истакла је, препуштени сами себи.

Према њеним ријечима, добар дио њих ради без било каквих уговора те немају пензијско и здравствено осигурање.