Годишњица усвајања Декларације о уједињењу Јужних Словена

Данашњи изглед зграде Официрског дома у којој је 7. децембра 1914. Скупштина усвојила Нишку декларацијуФото: Wikipedia

Декларација је усвојена у ратним условима у доба аустроугарске агресије и великих злочина које су те трупе извршиле у Србији.

Мада су постојале понуде савезника да Србија као побједница, када се рат заврши, добије дијелове данашње БиХ и Хрватске на којима живе Срби и тако заокружи своју териорију, посланици су изабрали опцију југословенске државе.

Србија је Декларацијом истакла да јој је ратни циљ уједињење Јужних Словена /Срба, Хрвата и Словенаца/ у једну нову, велику државу, која би настала на рушевинама Аустроугарске.

Изношењем југословенског ратног циља, у друштвено-политичком смислу, Србија је истовремено савезницима понудила стварање велике државе на Балкану која би могла да буде један од стубова стабилности у послијератној Европи.

У реализацију овог циља српска влада је потом, ставила све своје потенцијале.

Савезници Србије /Британци и Французи/ били су против ове идеје или уздржани, али су након Великог рата промијенили мишљење.

Велики допринос Србије у савезничкој побједи у Првом свјетском рату, велике жртве које је поднијела Србија и пробијање солунског фронта омогућило је српској војсци да ослободи данашњу територију БиХ од Аустроугарске и омогући да народи са данашњих дијелова Хрватске, Словеније и Македоније уђу у састав Југославије.

Србија и Црна Гора су једине унијеле свој државни статус у прву Југославију.

До уједињења је дошло и на велике молбе представника Хрвата, који су слали делегације у Београд тражећи спас у Југославији.

Акт о уједињењу потписан је 1. децембра 1918. године.