latinica  ћирилица
07/12/2019 |  14:40 ⇒ 21:05 | Аутор: sputniknews.com

Из дубине свемира нешто чудно лети ка Земљи (ВИДЕО)

Нешто чудно лети према нама. Нешто мало и хладно и необично брзо. Нико не зна одакле долази...
Из дубине свемира нешто чудно лети ка Земљи (Фото:CC0 / пиксабеј) -
Из дубине свемира нешто чудно лети ка Земљи (Фото:CC0 / пиксабеј)

Ово је међузвијездана комета - древна куглица леда, гаса и прашине, формирана на залеђеним ободима далеке звијезде, коју је неки срећни сплет гравитације бацио на пут према нама, пише Вашингтон пост.

Астрономима је ова комета прави мали пакет података из свемира - дио удаљеног мјеста на које људски род никад неће доћи, кључ за све свијетове које не можемо директно посматрати.

То је тек други међузвијездани "уљез" који су научници видјели у нашем Сунчевом систему и прва таква комета коју су успјели добро да истраже. Пратећи кретање комете, проучавајући њен састав и понашање, истраживачи траже трагове о месту из ког је дошла и простору који је прелетјела да би дошла у наш систем. Већ су пронашли молекул који се темељи на угљенику и евентуално води - двије познате хемикалије у таквом ванземаљском објекту.

Научници су идентификовали хиљаде свијетова изван нашег Сунчевог система: гасовити дивови и сићушне стјеновите сфере, свијетови освјетљени пригушеним црвеним сунцем и они који окружују вртоглаве остатке срушених звијезда. Постоје чак и планете који круже око жутог сунца величине попут нашег - иако ништа до сада пронађено не може одговарати атмосфери која има ваздух и дубоке, плаве океане попут Земље.

Ипак, чак и када се гледају кроз најмоћније телескопе, егзопланете нису видљиве ништа више од мрља свијетлости, а путовање до најближе звијезде трајало би око 40.000 година.

Мрља на хоризонту открива тајне

Најбоља могућност научника за детаљније испитивање другог сунчевог система био је долазак комадића једног од њих.

Астроном Генади Борисов је 30. августа уочио бледу мрљу на хоризонту, једва препознатљиву на свјетлуцавој позадини звијезда и о свом открићу обавијестио је Центар за мале планете.

У року од неколико недјеља, научници су прикупили довољно података за израчунавање орбите комете, али нису пронашли овални пут којим се комете обично крећу око сунца. Уместо тога, орбита је била хиперболичка - није се затварала у себе. Објект је такође путовао огромном брзином од око 145.000 километара на сат, далеко брже од било које комете, астероида или планете који круже око нашег сунца.

Дејвид Фарночија, навигацијски инжењер у лабораторији НАСА за млазни погон, међу првима је утврдио да је комета потицала из другог система.

У нашем Сунчевом систему уочен је само још један међузвијездани објект: стена у облику цигаре под називом "Оумуамуа", хавајска ријеч која у преводу значи "гласник издалека".

Али "Оумуамуа" је већ био на излазу из система кад је откривен 2017. године, и био је толико слаб да га научници никада нису могли изучавати у више од једног пиксела свијетлости. Нису били баш сигурни у оно што су видјели - да ли је у питању метал, стеновити астероид или ледена комета?

Нова комета, која је добила име 2И/Борисов у част астронома који га је први уочио, а очекује се да ће бити на досегу телескопа до јесени 2020. Према свом најближем приступу, сљедећег мјесеца, биће двоструко даље од Земље колико је Земља удаљена од Сунца.

Иако је у Сунчев систем ушао из правца сазвежђа Касиопеја, научници још не знају одакле је тачно дошао долази 2И/Борисов, нити колико је дуго летио међузвијезданим простором. С обзиром на тренутну брзину, увјерени су да путује милионима година, ако не и милијардама.