Има ли одрживог останка малобројних Срба у Федерацији БиХ?

На скупштини је расправљано о неким од највећих проблема Срба повратника, али и о могућностима њиховог рјешавања, ради обезбјеђења одрживог повратка. Како је истакнуто, највећу подршку Срби повратници у Федерацији имају од Републике Српске и Србије.

Милош Папић из Роре код Гламоча вратио се 1999. године. Од тада, каже, траје његова борба за опстанак на вјековном огњишту. Кућу је обновио уз помоћ донације, међутим због бројних опструкција кантоналних власти, да се запосли – дуго није могао.

- Роре, Стекеровци, Црни Врх немају превоза, пута, струје ни воде. Незапослени су повратници, било које струке да су, ту се запошљавају људи са других терена - рекао је Папић.

 И то је само "врх леденог бријега", јер у неким школама у Ливањском кантону и даље нема српске националне групе предмета, а здравствена заштита је на ниском нивоу. Управо рад на побољшању духовног и материјалног положаја Срба повратник, главни је задатак, али обавеза свих нас, поручено је из Гламоча, са сједнице Скупштине Савеза српских удружења "Завичај".

- Срби у неким кантонима и жупанијама, нису историјски, политички, као ни конститутивни народ. Још не устварају права која су им загарантована уставом, а и међународним конвенцијама и законима - нагласио је предсједник Савеза српских удружења "Завичај" Бањалука Бране Пећанац.

Епископ бихаћко-петровачки Сергије истакао је да треба подстаћи људе да се врате на своја огњишта,

- Да их не продају, да на све начине покушамо спасити оно што се спасити може, иначе ће доћи други народи што ће бити поразно - каже он.

Подршка Србима повратницима у Федерацију стиже једино из Српске и Србије. Секретаријат за избјегла и расељена лица и миграције Републике Српске, и ресорно министарство, до сада су издвојили преко 71 милион марака за помоћ повратницима у Федерацију. Рад на одрживом повратку наредни је задатак.

- Требаће у наредном периоду више пажње посветити развоју привредних капацитета, подршци занатству, пољопривреди, сточарству, да би људи могли живјети од свог рада - изјавио је директор Републичког секретаријата за избјегла и расељена лица и миграције Марко Аћић.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта је истакао да је више пута предлагао да би Србија требала да питање скоро два милиона Срба у региону од Словеније до Албаније.

- Да се то дефинише као једно од најважнијих државних и националних питања, и да се тим поводом оснује једна посебна институција, министарство за Србе у региону - додао је Линта.

Оим разматрања уставно-правног положају Срба у Федерацији, у Гламочу је било говора о стању и статусу њихове имовине, али и проблему мигрантске кризе, и намјери појединих центара моћи да мигранске центре смјести у српска повратничка мјеста. Још једном је поновљено – свака таква намјера биће осујећена.

- Уколико мигранти крену да се пребацују у српска села ми имамо став да бисмо блокирали улазе у та села и не бисмо дозволили улаз мигрантима - рекао је Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ Ђорђе Радановић.

Један од задатака, како је истакнуто, је и рад на културном уздизању Срба у Федерацији, с циљем обезбјеђења одрживог повратка. Такође, разматрана је могућност додатног улагања у демографско јачање и подршку повратничким породицама са троје и више дјеце, како би зауставио мирнодопски егзодус Срба са ових простора.