ММФ остаје без клијената?
Намјеру да одустане од подршке Фонда најавио је почетком новембра и предсједник Молдавије Игор Додон, а влада Бјелорусије је ограничила сарадњу само на техничке консултације.
Чак је и министарка финансија Украјине обећ́ала да ће прекинути сарадњу са овом међународном организацијом до 2023. године. ММФ очигледно више није спас за слабе економије, закључује Спутњик.
Поновљена грешка
Нови предсједник Аргентине има практично немогућ задатак, тј. да исправи све што је нагомилао његов претходник Маурисио Макри, који је узимао кредите од ММФ-а, због чега се државни дуг повећао до 300 милијарди долара. Поређења ради, прошле године БДП државе, према подацима Сјветске банке, износио је 518 милијарди.
Фернандезов први корак у правцу спасавања националне економије је план да одустане од даљих кредита од ММФ-а да не би још више увукао државу у ропску зависност због дугова.
- Треба да ријешим велики проблем са дуговима, зар да тражим још 11 милијарди? Хоћу да престанем да тражим да бих могао да исплатим све - рекао је недавно аргентински председник.
Финансијске потешкоће Аргентине одједном су се погоршале 2015, када је предсједник Макри, ступивши на власт, покушао да превазиђе економску кризу уз помоћ "неолибералних реформи", тј. да створи слободно тржиште, приватизује предузећа и смањи улогу државе у економији. Није успео да се сам избори са тим и зато је затражио 57 милијарди долара од ММФ-а.
Од тога га није одвратила ни чињеница што је Аргентина крајем прошлог века већ имала потешкоћа због ММФ-а. Министар економије Доминго Каваљо је деведесетих година прошлог вијека покренуо програм либералних реформи, у оквиру ког је ослободио стране инвеститоре од пореза.
Страни бизнисмени су се упутили у Аргентину, а ММФ је дао кредите за исплату старих дугова. Али након што је сусједни Бразил девалвирао своју валуту, инвеститору су одлучили да пређу тамо и оставе Аргентину без ичега. Из ММФ-а су изјавили да се држава не може спасити од финансијског краха и одбили су да јој дају наредну траншу кредита.
ММФ одобрава кредите само у комбинацији са препорукама за реструктурирање економије дужника, које је он обавезан да стриктно поштује. Ово је и била главна економска грешка Макрија.
Умјесто да помаже националном бизнису и отвара нова радна мјеста (као што је то било у Јужној Кореји), влада Аргентине је подигла кључну стопу Централне банке на 60 процената, и тиме предузетнике лишила финансирања. Истовремено, према савјету Фонда, смањени су социјални трошкови, што је довело до повећања комуналних трошкова 15 пута.
Све се завршило социјалном катастрофом. Знатно се погоршала демографска ситуација, стопа наталитета је опала, а емиграција се повећала невјероватном брзином. Штавише, због смањења буџета за здравство, држава је доживела највећу епидемију малих богиња од почетка века.
- Већ је званично регистрован 61 случај заразе малим богињама, зато што је влада морално пала и дошла до тога да одустане од вакцинације становништва. Све ово је резултат тога што с по сваку цијену прати план ММФ-а. Морамо хитно да поправимо ситуацију - написао је предсједник Фернандез на Твитеру.
Стандардни сценарио
Економисти, нимало случајно, пореде Маурисија Макрија са бившим украјинским предсједником Петром Порошенком. И он је пошао истим путем. Уље на ватру је додала политичка ангажованост неких економских одлука Кијева: одуставши од испорука гаса из Русије, Украјина је наставила да купује руско гориво, али три пута скупље и преко европских трговаца. Уз то, влада је на захтјев ММФ-а морала да либерализује цијене гаса за становништво.
- ММФ је указао на то да цијена гаса за становништво треба да буде тржишна. Па онда обезбедите плате, минимум потребан за живот, као и радна мјеста, да би то одговарало могућностима тржишног живота. Треба или да слушамо ММФ, или да размишљамо о интересима наших људи. Сматрам да власт мора да размишља о нашим људима и да дјелује на основу њихових интереса. Али власт за сада размишља и испуњава "листу жеља" ММФ-а - негодује народни посланик Украјине Виктор Медведчук.
Ефекат таквих мера не би био толико лош да је Порошенко на почетку обезбиједио раст малих и средњих предузећа, а сходно томе и раст прихода становништва. Али он је само подигао цијене комуналија, потрошња грађана је опала, и држава је потонула у економску кризу.
У Кијеву су свесни да ће резултати даље сарадње са ММФ-ом бити никакви, али за сада се не могу ослободити тог терета, пише Спутњик. Крајем новембра министарка финансија Оксана Маркарова саопштила је да Украјина намејрава да заврши рад са Фондом 2023. године, како је објаснила, да Украјина "не би постављала питање када ц́е добити нову траншу кредита, него да може сама себи да обезбиједи потребна средства “.
Проблем је у томе што Кијев планира да се до краја године договори са ММФ-ом о новом трогодишњем програму кредитирања. Један од кључних услова зајмодавца је укидање мораторијума на продају пољопривредног земљишта, укључујћ́и и стране инвеститоре.
Својевремено се и Аргентина одлучила на сличну "земљишну реформу". Као резултат, странци су купили 75 одсто земље, а скоро сви локални сељаци остали су без парцела.