Српска да самостално учествује у међународним истраживањима
Дамјановић је рекао Срни да за Српску нису новост резултати ПИСА истраживања да ученици у БиХ не посједују функционално и примјењиво знање, да се више пажње посвећује теоретском, а мање практичном знању.
- Република Српска је у свим претходним реформама образовања, па и наредној дефинисала да су то недостаци њеног образовног система - навео је Дамјановић, додајући да циљ ПИСА истраживања није рангирање образовних система, већ утврђивање слабости у образовном систему, да би биле извршене корекције.
Он тврди да резултати овог истраживања нису изненађење ако се узме о обзир чињеница да је у БиХ оно извођено екпериментално, да је припремање било веома лоше и да је припрему радила Агенција за предшколско, основно и средње образовање БиХ, која за то не испуњава стручне услове, нити је надлежна за обуку наставника.
Дамјановић указује да је котизацију за учешће БиХ уплатила Европска комисија чији је циљ био да то ради Агенција за предшколско, основно и средње образовање.
- На презентација резултата ПИСА предложене су препоруке и закључци, али никоме није јасно коме су адресиране јер сви у БиХ су свјесни чињенице да су то дефинисале институције које немају надлежност у образовању, а ентитетске и кантоналне образовне власти не виде начине како реализовати препоруке и закључке када немају прецизне резултата за свој образовни систем - појаснио је Дамјановић.
Он истиче да се у оквиру ПИСА истраживања говорило о резултатима по разним категоријама као што су пол, степен сиромаштва ученика, приврженост ђака школи, њихово мишљење о школи, наставницима, значају образовања, мишљење директора о наставницима, а на све начине се избјегавало говорити о резултатима на нивоу ентитета и кантона.
- Надам се да ћемо, како је најављено, у наредном кораку добити резултате по ентитетима и кантонима - нагласио је Дамјановић.
Он каже да су у Српској свјесни да је реформа образовања непрекидан процес, те да је сигуран да ће побољшању допринијети све што је урађено, попут дефинисања исхода учења у наставном плану и програму с циљем да знање буде функционалније, израда стандарда квалификација заједно са пословном заједницом ради повезивања теорије и праксе, те стручно усавршавање наставника за примјену различитим метода извођења наставе.
Дамјановић наводи да се поставља питања како ће то радити у кантонима.
- И опет ће неко захтијевати да будуће ПИСА истраживање буде рађено на нивоу БиХ - каже Дамјановић.
Говорећи о радним навикама ученика, Дамјановић је указао да ђаци све мање читају и задовољавају форму која се од њих тражи, па и лектиру читају уз помоћ интернета.
- Без обзира на то што је наш циљ да ученици што више користе информационе технологије, морамо настојати да што више читају јер ће тако чувати српски језик и ћирилицу. Када буду што више читали онда ни међународна истраживања неће показати да су наши ученици функционално неписмени - навео је Дамјановић.
Он је истакао да Републички педагошки завод већ четврту годину реализује пројекат "Читалићи".
Када је ријеч о томе са каквим се предзнањем долази на факултет,
Дамјановић наводи да знање ученика на крају средњег, односно основног образовања није у складу са оним које покажу у оквиру тестирања на крају дијела школовања.
- Очито да се мора мијењати систем оцјењивања ученика. Наставници, осим стручног усавршавања о примјени различитих метода извођења наставе, морају користити и различите технике оцјењивања ученика - сматра Дамјановић.
Он је нагласио да је непходно разрадити критеријум уписа студената на факултете и ученика у средње школе ради објективнијих резултата.
- Сигуран сам да ће томе допринијети и обавезно увођење мале матуре за основце и велике матуре за средњошколце чиме ће бити подигнута свијест ученика, наставника и родитеља да се ученик бори за знање, а не само за оцјену - наглашава Дамјановић.
Представници Агенције за предшколско, основно и средње образовање БиХ објавили су почетком новембра да је БиХ заузела 62. мјесто од 79 земаља свијета у највећем глобалном истраживању у образовању за прошлу годину, а сваки други тестирани ученик оцијењен је као функционално неписмен.