Обиљежавање 28 година од убиства цивила у Паулин Двору
У ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало је у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор у којој су старији мјештани, углавном српске националности, били у одређеној врсти кућног притвора.
Хрватски војници су тада из аутоматског оружја и ручним гранатама, због одмазде за смрт саборца, убили 18 цивила.
Након убиства, 17 посмртних остатака одвезено је са мјеста злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, док је на мјесту злочина остављен скалпирани леш Даре Вујновић /57/, која је убијена ван "куће смрти".
Злочинци су сутрадан ујутро кућу Андрије Буквића разнијели експлозивом, с циљем уништавања трагова злочина.
Главни штаб Хрватске војске је по примању информације о догађају формално наредио истрагу, која се претворила у строго чувану тајну, а о овом злочину поново се почело говорити крајем новембра 1996. године.
Према раније објављеним информацијама "Веритаса", већ 12. децембра почела је њихова ексхумација и паковање у бијелу пластичну бурад.
Средином јануара 1997. године, на састанку који је у строгој тајности одржан у Осијеку, за нову "гробницу" паулиндворских жртава одабрана је око 500 километара удаљена локација Ризвануша на Велебиту, недалеко од Госпића.
Под надзором Безбједносно-информативне службе, на чијем је челу тада био пуковник Анте Гугић, и уз пратњу Криминалистичког сектора Војне полиције, на чијем челу је био мајор Анте Главан, транспорт "опасног терета" обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.
Посмртне остатке паулиндворских жртава на локацији Ризвануша су у мају 2002. године пронашли и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала.
Годину дана касније, породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу, те већину сахраниле у њиховом селу у заједничку спомен-гробницу, коју су сами изградили и финансирали.
Због ратног злочина против цивилног становништва извршеног у Паулин Двору у марту 2003. године оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске као непосредни извршиоци, иако их је било много више.
На суђењу, које је трајало до 2013. године, правоснажно су осуђена оба оптужена - Никола Иванковић на 15 и Енес Витешкић на 11 година затвора, док нико није процесуиран по командној одговорности, као ни они који су наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака.