За наредбу и прикривање злочина над Србима у Паулин Двору нема процесуираних
У саопштењу се подсјећа да је у ноћи између 11. децембра и 12. децембра 1991. године више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор у којој су мјештани углавном српске националности били у некој врсти кућног притвора.
- Због одмазде за смрт саборца, из аутоматског оружја и ручним гранатама ликвидирали су 18 цивила - 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године - навео је "Веритас".
Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара, а само из породице Катић убијени су Дмитар /82/, његови синови Милан /59/ и Петар /54/, снаја Босиљка /47/ и рођака Драгиња /69/.
Након убиства 17 тијела је одвезено и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је "гробница" прекривена старим возилима.
На мјесту злочина остављено је скалпирано тијело Даре Вујновић /57/ која је убијена ван "куће смрти".
Веритас је навео да су ујутро злочинци Буквићеву кућу експлозивом сравнили са земљом, с циљем уништавања трагова злочина.
Истога дана из своје куће, која је била под стражом, нестала је болесна и непокретна старица Милка Лапчевић /81/, чије је тијело почетком марта 1992. године пронађено смрзнуто у јарку у близини села Храстин, око 2,5 километра даље.
За овај злочин убрзо је сазнао и хрватски пуковник Карл Гориншек и о свему обавијестио Главни хрватских војни штаб и "про форме" наредио истрагу која се претворила у строго чувану тајну, навео је Веритас.
О овом злочину се поново почело говорити крајем новембра 1996. године због чега је тадашњи командант Другог зборног подручја генерал Ђуро Дечак од шефа Хрватске извјештајне службе Мирослава Туђмана тражио мишљење о прелокацији посмртних остатака.
Под надзором Безбједносно-информативне службе и уз пратњу Криминалистичког сектора Војне полиције, транспорт посмртних остатака спакованих у бијелу пластичну бурад средином јануара 1997. године обавила је Карловачка инжењеријска бригада Хрватске војске.
Посмртне остатке ових жртава на локацији Ризвануша на Велебиту у близини Госпића, око 500 километара удаљеној од примарне гробнице, пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године.
Годину дана касније породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у заједничку спомен-гробницу у њиховом селу, коју су сами изградили и финансирали.
Посмртни остаци Милке Лапчевић ексхумирани су у јуну 2006. године са Централног гробља у Осијеку, а идентификована је у октобру те године и сахрањена на истом гробљу.
За ратни злочин над цивилима у Паулин Двору у марту 2003. године оптужена су само двојица припадника 130. бригаде Хрватске војске, као непосредни извршиоци.
На суђењу, које је потрајало све до 2013. године, правоснажно су осуђени Никола Иванковић на 15 година и Енес Витешкић на 11 година затвора.
Према попису становништва у Хрватској 1991. године, у Паулин Двору је живјело 168 становника, и то 147 Срба, девет Југословена, четири Хрвата и осам особа осталих националности, а, на основу пописа становништва 2011. године, у том селу је живјело 76 житеља, без навођења националне припадности.