Тегелтија: Очекујемо имена министара из бошњачког народа

Тегелтија је најавио је да ће на првој сједници бити усвојена агенда за спровођење програма социо-економских мјера за период 2019-2022. као подршка владама Републике Српске и ФБиХ, које су те програме већ усвојиле и које и јесу у њиховој надлежности.

Навео је да нови Савјет министара чека пет или шест приоритетних обавеза - од закона за осигурање депозита, преко закона о ПДВ-у, до неких других мјера, док су остале обавезе већином у надлежности ентитета.

Када је ријеч о евентуалној промјени стопе ПДВ у БиХ, предсједавајући Савјета министара истакао је да је у БиХ потребан консензус за све, па и за то.

- Никада нећемо предлагати оно о чему нећемо постићи сагласност, па ни о питању ПДВ - поручио је Тегелтија и подсјетио да је на ово питање одговарао и на сједници Комисије за припрему избора Савјета министара.

Према његовим ријечима, у приједлогу закона о ПДВ-у који се већ дуже налази у процедури нема повећања стопе ПДВ-а.

- Сматрам да треба да отворимо причу о директним и индиректним порезима заједно са ентитетима и процијенимо да ли да направимо одређену прерасподјелу између тих пореза - појаснио је Тегелтија.

Он сматра да се комбинацијом промјене директних и индиректних пореза може створити претпоставка за флексибилније тржиште рада које ће омогућити раст плата, прије свега у приватном сектору, те обезбиједити додатан ниво средстава за функционисање фондова социјалне сигурности у ентитетима.

- Али, то је ствар пуног консензуса јер у цијелом процесу морају да учествују парламенти ентитета, те Представнички и Дом народа БиХ - навео је Тегелтија.

Он је истакао да Савјет министара има јасну улогу када је ријеч о економији, али да је много више мјера у надлежности ентитета.

- Порука која мора отићи из Савјета министара јесте да ниједна реформа коју буду спроводили ентитети неће бити заустављена због тога што неће бити реализоване мјере у Савјету министара. Неће се десити да аранжамани са међународним финансијским институцијама не буду реализовани зато што нешто није урадио Савјет министара - поручио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, јединствен економски простор - циљ је свих и нема препрека да се то дефинише.

- Основна претпоставка јесте да се дође до хоризонталне хармонизације што је могуће већег броја прописа и то се ради задњих година заједнички, прије свега захваљујући активности два ентитетска премијера - рекао је Тегелтија и изразио очекивање да ће та пракса бити настављена.

Говорећи о наставку пута БиХ ка ЕУ, он је подсјетио да је Савјет министара усвојио акциони план са око 696 мјера за чије спровођење постоји пуна сагласност у БиХ, али да постоји одређен број за које није усаглашена надлежност.

- Очекујем да ће путем механизма координације бити ријешен и тај дио питања и да ћемо приступити реализацији тог нашег акционог плана - додао је Тегелтија, изразивши жаљење што је изгубљено скоро осам мјесеци на утврђивању мјера за чије спровођење БиХ има на располагању 12 мјесеци.

Он је изразио наду да ће БиХ, уз пуну посвећеност, до средине идуће године моћи ЕУ да представи кредибилан број разних активности и мјера на којима ради.

Предсједавајући Савјета министара рекао је да је реално очекивати да у првом кварталу наредне године буде усвојен буџет БиХ за 2020. годину, што би оставило довољно простора да до краја године буде реализовано све што је њиме планирано.

Подсјећајући да принцип привременог финансирања постоји само на нивоу заједничких институција БиХ и да институције цијели мандат могу провести у привременом финансирању, Тегелтија је упозорио да тај принцип ствара многе проблеме и угрожава реализацију бројних пројеката.

Он је изразио очекивање да ће Савјет министара бити формиран до краја године, нагласивши да није реално очекивати да ће посланици Представничког дома ПС БиХ потврдити кандидате за министре и њихове замјенике на сједници заказаној за сриједу, 18. децембар, већ да ће то бити пет или седам дана након тог датума.

Говорећи о кандидатима за Савјет министара из реда српског народа, чија су имена позната јавности, Тегелтија је рекао да је СНСД изабрао одличну екипу људи који могу да раде у Савјету министара и да га унаприједе, те да су они добили пуну сагласност странке.

Он је поновио да су кандидати СНСД-а Сташа Кошарац и Војин Митровић предложени за министре спољне трговине и економских односа, односно комуникација и транспорта, а Мирко Околић за замјеника министра одбране.

Према његовим ријечима, кандидат Социјалистичке партије Владимир Мијатовић предложен је за замјеника министра безбједности, док је кандидат Уједињене Српске Синиша Илић предложен за замјеника министра цивилних послова.

Тегелтија је рекао да је данас упутио ЦИК и СИПА на провјеру податке које су доставили кандидати за министре и замјенике министара из реда српског и хрватског народа, те додао да то није учинио за Драшка Аћимовића, којег је ДНС предложио за министра за људска права и избјеглице.

Када је ријеч о кандидатима за Савјет министара из бошњачког народа, Тегелтија је рекао да ће након разговора са предсједником СДА Бакиром Изетбеговићем, разговарати и са представницима СББ-а и ДФ-а, те да ће се тада знати у ком року се могу очекивати имена која представљају бошњачке политичке партије.

Најавио је да је спреман да сједнице у цијелости отвори за јавност, да буду доступне свима и да свако види и чује како се разговара.

- Сједнице треба да буду мјесто гдје се доносе одлуке, а не гдје се води политикантство - истакао је Тегелтија и додао да ће инсистирати да материјали који буду разматрани на сједницама буду добро припремљени.

Тегелгија је рекао да је спреман да након сваке сједнице Савјета министара буду одржаване конференције за новинаре на којима ће један или два министра представити најважније разматране тачке.

Прошли сазив Савјета министара потцијенио мигрантски кризу

Тегелтија изјавио је да је прошли сазив потцијенио мигрантску кризу, те да се због лошег руковођења проблем акумулирао до те мјере да га је веома тешко контролисати.

- Сва Европа је причала о тим проблемима, својевремено је постављана жичана ограда између Словеније и Хрватске. Док је Мађарска градила зид према Србији, ми смо говорили : "Е, то се нама нешто случајно дешава". Људи пролазе као да пролазе туристи кроз БиХ - рекао је он.

Тегелтија сматра да је управо такво схватање проблема са мигрантима довело до тога да је БиХ имала лошу сарадњу са сусједима - Србијом, Црном Гором и Хрватском, као и са представницима међународне заједнице.

- Мислим да је била лоша сарадња између полицијских агенција у БиХ и онда се тај проблем акумулирао до ове мјере када га је веома тешко контролисати - додао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, сасвим је сигурно да БиХ сама не може ријешити проблем миграната који се налазе у земљи јер је ријеч о великом проблему, не само за БиХ, већ за цијелу Европу.

- Надам се да ћемо ми разумјети обим проблема који ту постоји, да ћемо предузети неке мјере које су у нашој надлежности, те да ћемо имати пуно бољу сарадњу са нашим сусједима и међународном заједницом, како би овај проблем рјешавали у свим његовим сегментима - навео је он.

Каже да је БиХ суочена са озбиљном мигрантском кризом, првенствено са хуманитарног аспекта, јер је познато у каквим условима су ти мигранти живјели, наглашавајући да им услови живота ни сад неће бити много бољи.

- Зар није криза ако у БиХ може да уђе било ко, мимо званичних граничних прелаза? Да ли неко то више види као безбједносни проблем, ја видим озбиљан безбједносни проблем, али и хуманитарни. Да ли неко од нас може да крене било гдје ван БиХ, без личних докумената, а нама се управо дешава да су у БиХ људи за које не знамо ни ко су, ни шта су и да ли нешто имају у прошлости иза себе - упитао је Тегелтија.

Он је додао да највећи број миграната долази из земаља у којима се суочавају са егзистенцијалним проблемима, али да то и даље није изговор да БиХ нема контролу и евиденцију, какву има већина земаља.

- Проблем миграната је проблем за цијело друштво и о детаљима тих мигрантских проблема ћемо разговарати у Савјету министара. Све ово је резултат онога што смо тврдили да ми немамо проблема са мигрантима, да се они неће задржавати, да их је мали број, а онда је тај број нарастао на толико да их више немамо гдје смјестити у БиХ - нагласио је Тегелтија.

Одговарајући на питање шта нови сазив Савјета министара може урадити што није урадио претходни, Тегелтија је рекао да је потребно успоставити бољу сарадњу међу свим институцијама у БиХ, прије свега полицијским, а потребно је сарађивати са сусједима.

Говорећи о Граничној полицији БиХ, Тегелтија је нагласио да та полицијска агенција има огромну одговорност и да је потребно јачати њене људске и материјалне капацитете, али да је сасвим сигурно да она сама не може ријешити проблем неконтролисаног уласка у БиХ.

- Постоји много ствари и питање колико људи који раде у Граничној полицији, како су распоређени и које послове раде, да ли баш сви треба да буду у администрацији или могу обављати полицијске послове, али то је правна ствар за новог министра безбједности, а не цијели Савјет министара - рекао је Тегелтија коментаришући податак да овој агенцији недостаје 1.000 полицајаца.

Када је ријеч о кадровским рјешењима у важнијим институцијама БиХ, Тегелтија је појаснио да је добио списак на пет-шест страна са више од 20 рјешења, у којима су спроведене одређене процедуре, именовања "на овај или онај начин".

- Када се формира Савјет министара, прегледаћемо сву ту документацију, видјећемо да ли су процедуре спроведене у складу са законом или нису и предлагаћемо, или ћемо понављати процедуре, у зависности како је то завршено - указао је Тегелтија.

Он очекује да ће руководиоци безбједносних агенција бити именовани што прије, јер од тога, односно, колико су они у могућности да раде у пуном капацитету, зависи и рад тих агенција.

- Персонално, о тим рјешењима тренутно не размишљам и нећу размишљати док не буде изабран Савјет министара - закључио је Тегелтија.