Вече о најпознатијем антологичару Српске Миленку Стојичићу
Бањалучки књижевник Слободан Бошковић рекао је да је Стојичић најпознатији антологирач Републике Српске, који је приредио више од 15 антологија, врло спицифичних.
- Стојичић је и један од најаутентичнијих писаца са ове стране Дрине и најизразитији прозни писац. Оно што га издваја од осталих писаца српског региона јесте језик, он иде уз само раме Петра Кочића - навео је Бошковић.
Бошковић је рекао да није случајно што је аустријски књижевник Петер Хандке, добитник Нобелове награде, боравећи два пута у Бањалуци изабрао баш Стојичића за саговорника.
- Драгоцјен је тај њихов разговор, тај интервју у којем има некаквих судбинских предзнака - нагласио је Бошковић.
Он је додао да Стојичићево дјело још није толико познато колико заслужује, али се нада да ће "у будућности бити освијетљено".
Предсједник Клуба умјетничких душа из Мркоњић Града Слободан Ћоћкало рекао је да је Стојичић, рођени Мркоњићанин, био мајстор писане ријечи и да је локалне архаизме превео у корице свјетске књижевности.
- Мркоњић Град ће му остати захвалан што је овај простор захваљујући њему постао познат међу свјетском публиком. Он је свој властити израз и инспирацију пронашао управо овдје, гдје је и стекао прве списатељске кораке - додао је Ћоћкало.
Он је нагласио да је Стојичић од 1998. године био члан њиховог Клуба и да су га из захвалности прије двије године предложили за почасног грађанина општине Мркоњић Град, а да је сад на реду да и нека улица по њему добије име.
- Важно је да се установи књижевна награда `Најгладнија прича на свијету`, према мотивима његове истоимене приче, односно да се бира `најгладнија`, најбоља прича. Стојичић је сигурно био неко ко је проникао у тајну буквицу писања прича - истакао је Ћоћкало.
Књижевник Радмило Радовановић рекао је да је Стојичић био велики ерудита, који је без предаха писао јединственим и посебним стилом.
Миленко Стојичић био је писац, есејиста, књижевни критичар, антологичар и новинар.
Рођен је 1956. године у Мркоњић Граду, гдје је завршио основну школу и гимназију.
Био је дугогодишњи новинар и уредник на Радију Републике Српске. Писао је фељтоне и колумне у бројним листовима у Републици Српској.
Објавио је више од 40 књига, међу којима неколико књига пјесама и приповијетки.
Приредио је "Антологију српске приповијетке Републике Српске", а његова дјела су заступљена у антологијама "Млада српска проза", "Најљепше српске приче".
Нека дјела су му превођена на француски и њемачки језик.
Преминуо је у Бањалуци у мају 2019. године.