Мркоњић свједочио о злочинима над Србима у Лукавцу

Мркоњић је испричао да је до краја августа 1992. године живио у Пурачићу, општина Лукавац, те да је већ од маја 1992. године почела подјела између становништва, па је већина жена и дјеце отишла из села.

- Ја сам одлазио код зета у Лукавац да ноћим, а дању сам се враћао да храним кокошке и свиње - рекао је свједок, додавши да је близу био пункт гдје је била полиција која га је заустављала.

Он је испричао да је крајем јуна или јула отишао да преноћи код комшије Игњатија, када су тројица младића, међу којима је био главни извјесни Амир, дошли по њих и одвели их у Средњошколски центар у Лукавцу.

Мркоњић је додао да су тамо људе изводили на испитивање, те да су његовог комшију Николу тукли и да је видио да ће умријети.

- Мене нису дирали. Након седам-осам дана су ме пустили. Неко је наредио да ме пусте - рекао је Мркоњић и додао да је, када је пуштен кући, извјесни Амир исту ноћ дошао по њега и поново га одвео назад у Лукавац, гдје су га претукли.

- Свезао ме лисицама за радијатор. До јутра сам био свезан, а ујутро су ме одвезали и млатили. Тражили су да скинем ципеле и чарапе, те су ме по табанима ударали палицама док нисам пао са столице. Тукли су ме у просторији гдје смо сви били - испричао је свједок, додавши да су га трипут тукли.

Он је испричао да је након 20-ак дана био пуштен, послије чега је отишао код љекара.

Мркоњић је свједочио на суђењу против Зијада Срабовића, Рефика Моранкића, Ахмета Бајрића, Абида Арапчића, Сенаида Ћосића, Пашаге Чајића, Самира Џамбића и Мирсада Жилића, које Тужилаштво БиХ терети за нечовјечна поступања, мучења и убиства цивила у школама у Лукавцу и објекту "Клаоница" од јуна до октобра 1992. године.

Према оптужници, Срабовић је био помоћник команданта за безбједност Штаба Територијалне одбране, Моранкић командант "Фикине јединице", а остали оптужени припадници те јединице или војни полицајци.

Наставак суђења заказан је за 23. јануар.