latinica  ћирилица
14/12/2019 |  19:39 ⇒ 22:33 | Аутор: РТРС

Нови пут раселиће и мало Срба што је остало у Горажду

Малобројни српски повратници у Горажду са зебњом ишчекују најављену изградњу брзе цесте која ће град на Дрини повезати са Сарајевом. Измучени повратничким статусом суочавају се и са новим проблемом. Локалне власти још их нису обавијестиле о евентуалном обештећењу и накнади за одузету земљу.

Од стотинак српских домаћинстава у Потхрањену, обновљено је тек 13 кућа, углавном средствима самих повратника, мањим дијелом донацијама. У селу стално живи тек осам српских породица.

- Од 2003. године живим овдје. Када сам дошао, затекао сам рушевине, срушену и своју и очеву кућу - прича повретаник Славко Врећо.

Умјесто да помажу повратак, локалне власти у Горажду насељавају Роме у већински српском насељу Потхрањен. Ипак, повратнике више брине најава да ће брза цеста Сарајево-Горажде пролазити кроз њихова имања. Нико их званично о томе није обавијестио, осим што су у њиховим двориштима постављени кочићи којима је маркирана траса пута.

- Траса "удара" на моју кућу, али и на имања осталих Срба - Миловића, Андрића, Дроца, Јагодића... Који је њихов циљ - не знам, али не дам своје имање у бесцијење, јер ми га они нису ни дали ни купили - истиче Врећо.

Родољуб Миловић, повратник такође, каже да имање, које је до сад спаљивано пет пута, нема цијену и да не жели да продаје своју земљу.

Мјештанин Добрислав Дроца истиче да је спреман за своју имовину и живот дати.

- Пут мора проћи и ја сам свјестан тога, али не може мени општина одузети земљиште и касније га продати 15 пута скупље - наводи он.

У Градској управи Горажда за сада нико не жели да говори o обештећењу српских повратника, али и Бошњака чија су имања на траси пута.

Јелена Мирковић, једини српски одборник у Градској скупштини, обећала је да ће позвати Србе-повратнике на разговор.

- Упозната сам с тим и требала бих разговарати с њима како бисмо видјели која су најбоља рјешења за њих, да би остали и опстали. Срби повратници не би требало да буду оштећени - истиче Мирковићева.

У Горажду је прије рата живјело више од 10.000 Срба, данас их је једва 700, махом старијих раштрканих по приградским насељима и селима. Приморани су да се баве пољопривредом, на прсте једне руке могу се набројати они који раде у јавној управи и предузећима у БПК.

Парадокс је да ће изградња новог пута умјесто напретка, раселити и ово мало Срба у Горажду.