Михајловић: Најважније је да будеш јак и да се бориш
- За сада побјеђујем, али морам да будем опрезан. Све иде како треба, прошло је 78 дана од трансплантације коштане сржи, а првих 100 дана је најкритичније. Веома сам срећан, нема озбиљних компликација и то је добро. Кренуо сам са тренинзима како бих повратио снагу и чврстину. Четири мјесеца ништа нисам радио, дневно сам пио 17 таблета и мало сам надувен - рекао је Михајловић у емисији "Верисмо" на италијанској телевизији.
Српском тренеру прошлог јула дијагностикована је леукемија, а Михајловић је објаснио и како је протекао почетак лијечења.
- Имао сам 13 хемотерапија у пет дана. Први циклус је био најтежи. Имао сам нападе панике које никада до тада нисам имао, јер сам био закључан у болничкој соби. Нисам могао да изађем и лудио сам због тога. Хтио сам да разбијем прозор столицом, али су ме супруга и медицинске сестре зауставиле.
Био сам болестан, али морао сам да дајем снагу својој породици, јер ако би видјели да сам сломљен, њима би било још горе. Трудио сам се да останем позитиван и да се смијем, претварао сам се да их не бих бринуо. То је била једна од најтежих ствари - рекао је Михајловић.
Објаснио је и како је изгледао повратак кући за Божић.
- То је био један од најљепших Божића у мом животу, цијела породица је била ту. Ту је била и моја мајка, која се љутила на мене због тога што сам плакао на другој конференцији за медије. Спремала је српска јела. Све је било укусно, а захваљући томе, успио сам да набацим који килограм - наводи српски тренер.
Јавност је изненадио када је 40 дана од почетка лечења водио свој тим са клупе, након чега су му стизале поруке подршке са свих страна.
- Не мислим да сам херој. Ја сам нормалан човјек са врлинама и манама. Суочио сам се са тим онакав какав сам, али свако мора са нечим да се носи како му одговара.
Нико не треба да се стиди што је болестан или што плаче. Најважнија ствар је да не жалиш, да имаш жељу да живиш и да се бориш - закључио је Михајловић.