latinica  ћирилица
22/01/2020 |  18:23 | Аутор: СРНА

Потребна реформа правосуђа у БиХ

Чланови Уставноправне комисије Дома народа Парламентарне скупштине БиХ данас су, разматрајући извјештаје Високог судског и тужилачког савјета БиХ за 2017. и 2018. годину, оцијенили да у БиХ треба спровести реформу правосуђа.
Парламентарна скупштина БиХ - Фото: илустрација
Парламентарна скупштина БиХФото: илустрација

- До данас немамо одговор зашто нема реформе правосуђа - констатовао је замјеник предсједавајућег Комисије Средоје Новић, подсјећајући да је до сада формирано више комисија које су се бавиле тим питањем, а које се нису помакле даље од почетка.

Он је истакао да се у јавности све више ствара негативна клима о улози правосуђа и да јавност нема повјерења у овај стуб власти, због чега је потребно хитно приступити структуралној реформи правосуђа, тамо гдје се стало.

Други замјеник предсједавајућег Комисије Асим Сарајлић сматра да парламент мора имати неку врсту надзора над ВСТС.

Члан Комисије Лазар Продановић оцијенио је као неразумне иступе носилаца правосудних институција и њихове сталне медијске преписке.

- Посланици и делегати у парламенту БиХ доносе законе и шизофрено је рећи да парламент нема надлежност над ВСТС - рекао је Продановић.

Предсједавајући Комисије Бариша Чолак упозорио је да се ВСТС као регулатор правосуђа у јавности доживљава негативно и додао да има мноштво разлога за то.

- Перцепцију је тешко промијенити без промјене Закона о ВСТС, између осталог у вези са именовањем судија и тужилаца- рекао је Чолак.

Он је поновио своје залагање да се успостави апелациони суд БиХ, констатујући да за то треба политичка одлука.

Представник ВСТС-а Адмир Суљагић информисао је чланове Комисије о извјештајима о раду ове институције у 2017. и 2018. години, најављујући да би у петак, 24. јануара, требало да буде одржана сједница групе која ради на новом закону о ВСТС.

Приликом гласања о годишњим извјештајима о раду ВСТС сви чланови Комисије били су уздржани.

Комисија није подржала принципе Приједлога закона о допуни Изборног закона БиХ, који је у парламентарну процедуру упутио бошњачки делегат Денис Бећировић.

Предложеним законом укида се право да на изборима буду бирана лица која су издржала казну Хашког трибунала или домаћег суда за ратни злочин.

Образлажући предложени закон, Бећировић је рекао да је разлог више зашто треба усвојити овај закона то што је текућа година изборна.

Новић је изнио став да не треба улазити у парцијалне измјене Изборног закона у вријеме када се воде политички разговори о доношењу новог закона, док је Продановић предложио да Приједлог допуне Изборног закона буде упућен Интерресорној радној групи која ради на Изборном закону.

Са овим ставовима сагласио се и Чолак који је изразио увјерење да ће врло брзо бити договорене и усвојене измјене Изборног закона.

Чланови Комисије примили су к знању више извјештаја институција БиХ, међу којима извјештај о заштити личних података у БиХ за 2017. годину, те извјештаје о спровођењу општих избора и о спровођењу закона из надлежности Централне изборне комисије БиХ за 2018. годину, док информација о раду Тужилаштва БиХ није добила подршку.

Комисија није подржала иницијативу Дениса Бећировића да се Савјет министара задужи да припреми и у парламентарну процедуру достави амандмане на Устав БиХ којима се обезбјеђује потпуна и досљедна имплементација четири пресуде Европског суда за људска права у предметима "Сејдић и Финци", "Азра Зорнић", "Илијаз Пилав" и "Самир Шлаку".

Нису подржане ни Бећировићеве иницијативе да Савјет министара припреми и у парламентарну процедуру достави информацију о усклађивању наставних планова и програма Републике Српске и Србије са посебним освртом на усклађеност ових планова и програма са Оквирним законом о основном и средњем образовању у БиХ, те да Савјет министара припреми измјене релевантног законодавства с циљем спровођења пресуде Европског суда за људска права по тужби Ирме Баралија против БиХ због неодржавања избора у Мостару.

Након што је Заједнички колегијум оба дома Парламентарне скупштине БиХ закључио да се од Савјета министара затражи став да ли стоји иза приједлога закона који је у процедуру упутио претходни Савјет, са дневног реда скинуто је разматрање више законских приједлога утврђених у претходном мандату.