latinica  ћирилица
23/01/2020 |  13:30 | Аутор: СРНА

Усвојена Стратегија супростављања трговини људима

Савјет министара усвојио је на данашњој сједници у Сарајеву Стратегију супротстављања трговини људима у БиХ 2020-2023. године, чиме власти у БиХ дефинишу своје политике супротстављања трговини људима у наредне четири године, усклађене са препорукама Европске комисије.
Сарајево - Фото: РТРС
СарајевоФото: РТРС

Општи циљ Стратегије је обезбиједити сталан, свеобухватан и одржив одговор друштва на трговање људима путем јачања система превенције, гоњења починилаца кривичних дјела повезаних са трговином људима, заштите и помоћи жртвама, посебно рањивим групама, функционалним повезивањем и изградњом капацитета надлежних институција и организација.

Стратегија садржи пет стратешких циљева - подршка, превенција, кривично гоњење, заштита жртава, те партнерство, а у изради документа су учествовали представници институција БиХ, ентитетских и институција Брчко дистрикта, саопштено је из Савјета министара.

У Стратегију су унесене препоруке међународних мониторинг механизама /УН, Савјет Европе, Државни секретаријат САД и ЕУ/, тако да ће провођењем стратешких дефинисаних политика БиХ испунити обавезе које проистичу из међународних докумената у овој области.

Стратегију ће пратити акциони планови, као оперативни стратешки документи засновани на циљевима и мјерама које ће донијети Савјет министара за ниво БиХ, те владе Републике Српске, Федерације БиХ, кантона и Брчко дистрикта БиХ за институције из своје надлежности.

Савјет министара упознат је данас о појединачним информацијама Министарства безбједности о стању у области миграција у БиХ за период од априла до октобра прошле године.

Информације припремљене у ранијем сазиву Савјета министара о стању у области миграција биће достављене Предсједништву БиХ.

Према овим информацијама, Служби за послове са странцима у периоду од 1. јануара до 30. септембра 2019. године пријављено је 22.211 илегалних миграната.

У истом периоду намјеру за подношење захтјева за азил исказало је 21.157 миграната, док је захтјев за азил поднијело 455 особа.

Највише миграната били су држављани Пакистана /8.786 или 39,6 одсто/, а слиједе држављани Авганистана /2.359 или 10,6 одсто/, Бангладеша /1.939 или 8,7 одсто/, Ирака /1.843 или 8,3 одсто/ и Сирије /1.390 или 6,3 одсто/.

У августу прошле године Служби за послове са странцима било је пријављено 3.206 илегалних миграната, што представља смањење за 23 одсто у односу на јули, када је било пријављено укупно 4.166 миграната. У септембру је било пријављено 3.812 незаконитих миграната, што је више за 19 одсто у односу на август.

У врху приоритета су јачање Граничне полиције БиХ и интензивирање борбе против кријумчарења мигрантима, али и подршка локалним заједницама у којим су успостављени привремени прихватни центри, речено је на данашњој сједници.

Савјет министара БиХ усвојио је извјештај Министарства правде о ненаплаћеним новчаним казнама и закључио да ће институције БиХ примјењивати члан 42. Закона о прекршајима БиХ, да би се извршила наплата изречених казни по изреченим прекршајним налозима прије наступања њихове застаре и брисања из Регистра Агенције за идентификационе документе и размјену података БиХ, што укључује и поступак њихове принудне наплате.

Ријеч је о новчаним казнама које имају рок наплате пет године, почевши од дана када су прекршајни налози постали коначни и извршни, додаје се у саопштењу.

Анализа достављених података показује да је у 2016. и 2017. години евидентирано 9.588 ненаплаћених новчаних казни у укупном износу 5.661.945 КМ по изреченим прекршајним налозима које су издале Управа за индиректно опорезивање БиХ, Гранична полиција БиХ, Министарство комуникација и транспорта и Служба за послове са странцима БиХ. Од овог броја њих 5.263 је из 2016. године, а 4.325 ненаплаћених новчаних казни је из 2017. године.

Све евидентиране, а ненаплаћене казне из прве половине 2016. године биће брисане из Регистра новчаних казни истеком 2020. године, а за ненаплаћене казне у првој половини 2017. године већ протиче половина застарног рока. Само казне које су изречене у другој половини 2017. године имају рок наплате три године, почевши од дана уноса новчане казне у електронску евиденцију података, како је то прописано важећим правилником.

Савјет министара, на приједлог Министарства правде, донио је одлуку о измјенама одлуке о одобравању вишегодишњег пројекта "Реконструкција објекта и надоградња спрата за смјештај Тужилаштва БиХ".

Одлуком се врши преструктурисање раније одобрених средстава на појединим позицијима, тако да неће доћи до повећања укупне вриједности пројекта у износу 4.237.000 КМ, који је одобрен одлуком ранијег сазива Савјета министара на сједници одржаној 7. новембра 2018. године.

На сједници је, на приједлог Министарства безбједности, донесена одлука о најмањем износу средстава потребном за издржавање странца за вријеме намјераваног боравка у БиХ.

Најмањи износ средстава којима странац мора располагати приликом уласка у БиХ за 2020. годину је 150 КМ за сваки дан намјераваног боравка у БиХ или противвриједност у страној конвертибилној валути и није мијењан у односу на претходну годину.

Дата је сагласност за гласање у просторијама мађарске Амбасаде у Сарајеву држављана Мађарске 16. фебруара поводом одржавања избора у Мађарској.

Савјет министара дао је појединачне сагласности за именовање Давида Соломона за полицијског аташеа Израела за БиХ, са сједиштем у Букурешту, те за именовање пуковника Робертин-Кристијана Чијобанеа за одбрамбеног, војног, поморског и ваздухопловног аташеа Румуније за БиХ, са сједиштем у Сарајеву.