latinica  ћирилица
24/01/2020 |  12:50 ⇒ 25/01/2020 | 20:43 | Аутор: СРНА

Потврђен споразум о предаји листа Мирослављевог јеванђеља

Скупштина Србије усвојила је три закона из области културе, међу којима и Закон о потврђивању Споразума између Србије и Русије о предаји петербуршког листа Мирослављевог јеванђеља Србији и слика Николаја Рериха Русији.
Мирослављево јеванђеље (фото: www.hilandar.info) -
Мирослављево јеванђеље (фото: www.hilandar.info)

Спровођењем овог споразума најстарији српски ћирилични рукопис Мирослављево јеванђеље, који се чува у Народном музеју у Београду, биће комплетиран са 166. листом, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије.

Споразум представља један од кључних догађаја у културном животу Србије и доказ старања Владе Србије и Министарства културе и информисања о најважнијим елементима културног насљеђа, као и симболичку потврду пријатељских односа двије земље.

Мирослављево јеванђеље није само јединствени, раритетни примјерак стваралаштва свог времена и свједочанство о посебним историјским догађајима и личностима, већ нулта тачка српске културне историје и жива драгоцјеност која дубоко прожима свеукупан национални идентитет и заједничко историјско сјећање.

Скупштина Србије је усвојила и Закон о архивској грађи и архивској дјелатности, те измјене и допуне Закона о култури, што ће дати значајан допринос даљим активностима на очувању културне баштине.

Усвојени закони, чији је предлагач Министарство културе и информисања Србије, допринијеће уређивању и адекватнијем нормирању области савременог стваралаштва и даљем развоју међународне сарадње у области културе.

Новим Законом о архивској грађи и архивској дјелатности уређује се систем заштите архивске грађе и документарног материјала, услови и начин коришћења, као и организација, надлежност и дјелатност архива у Србији.

Овим законом омогућиће се и утврђивање Архивског фонда Србије као дијела националног и свјетског културног насљеђа, те његова допуна документима који представљају дио културног насљеђа Србије, а налазе се ван њене територије, као и документима и копијама докумената страних извора који се односе на историју Србије и српског народа.

Усвојеним измјенама и допунама Закона о култури биће могуће прецизно утврдити које све дјелатности представљају предмет регулисања овог закона, као и посебно нагласити које од њих имају карактер умјетничких.

Осим тога, системски се уређује област дигитализације културног насљеђа и регулише област умјетничке игре.