Галијашевић: Махмуљин сву кривицу пребацује на Алију Изетбеговића
Галијашевић је истакао да је ово први пут да неки бивши командант Армије БиХ сву кривицу пребацује на ратног предсједника Предсједништва БиХ Алију Изетбеговића.
Он је навео да то није учинио чак ни Расим Делић у Хагу, који се тамо бранио ћутањем, а сви су одлично знали да примјењује ту стратегију управо да би заштитио Изетбеговића, преносе франкфуртске "Вести".
- Махмуљин од таквог индиректног признања ипак неће имати никакве користи зато што је јасна командна одговорност која заиста креће од Алије, недвосмислено утврђена и пресуђена у Хашком трибуналу, и то управо у процесу против ратног команданта Армије БиХ Расима Делића - сматра Галијашевић.
Према његовим ријечима, и други судски процеси су недвосмислено утврдили јасан командни ланац који је повезивао врх армије и одреда "Ел муџахедин", али и многих других добровољачких јединица.
Галијашевић је навео да о тој јасној повезаности говоре и хашке пресуде начелнику Генералштаба Изетбеговићеве такозване Армије БиХ и Седме муслиманске бригаде из Зенице Енверу Хаџихасановићу и Амиру Кубури.
Галијашевић наводи да Махмуљин покушава да докаже да је био изван тог ланца командовања и оцјењује да је то било немогуће, јер је управо он ефективно био задужен за одред "Ел муџахедин".
- Уосталом, он је тај високи официр Армије БиХ који је због `успјеха на Возући` наградио не само тај одред него и његовог команданта, терористу Абу Малог, а затим и Трећи маневарски батаљон из Какња под командом Елведина Шехагића Динка, као и диверзантски батаљон Сеада Рекића - напомиње Галијашевић.
Они су, додао је он, награђени мјесец дана послије Возуће, кад се већ добро знало о почињеним злочинима, па је питање због чега је награђивао убице, ако за то није био надлежан.
Истовремено, каже Галијашевић, требало би му поставити питање и због чега ништа није учинио у расвјетљавању судбине око сто ратних заробљеника, који се и даље воде као нестали.
Он указује да су ратни злочини почињени у Возући у рангу оних који су касније почињени у Сирији, али и много окрутнији, те додаје да су у Возући забиљежена чак 192 ритуална одсијецања глава, и да до те бројке нису дошли чак ни најрадикалније присталице "Исламске државе".
Галијашевић подсјећа да је у акцији такозване Армије БиХ протјерано најмање 22.000 људи, спаљено и срушено до темеља 66 села и засеока, а уништено је и 12 православних цркава и један средњовјековни манастир.
- Неће бити да командант јединица на терену о свему томе ништа није знао. Као што неће бити да о свим тим догађајима детаљне информације није имао Шефик Џаферовић, данашњи члан Предсједништва БиХ, који је током рата био начелник Центра служби безбједности Зеница - истиче Галијашевић.
Према његовим ријечима, Џаферовић ће кад-тад морати да се нађе на оптуженичкој клупи како би одговорио због чега ништа није предузимао иако је знао за злочине одреда "Ел муџахедин".
Галијашевић подсјећа да су злочине одреда "Ел муџахедин" први истраживали и утврдили припадници америчких безбједносних служби.
- Након 11. септембра 2001. године и доказа да су у тим нападима учествовали и држављани БиХ, амерички оперативци су већ сљедеће године дошли у БиХ открили директну повезаност дијела тог одреда с нападима на САД. Подсјетићу да се једном од њих, Халиду шеику Мухамеду, и даље суди у Гвантанаму - додао је он.
На суђењу за ратне злочине некадашњем команданту Трећег корпуса Армије БиХ Сакибу Махмиљину његова одбрана је уложила више од 200 доказа, укључујући и Дејтонски споразум којима покушава да докаже да током рата овај генерал није имао никакву ефективну контролу над одредом "Ел муџахедин".
Махмуљина оптужница терети да није спријечио убиства и нечовјечна поступања ове војне формације на подручју Возуће и Завидовића од 11. до 29. септембра 1995. године, када су убијена 52 ратна заробљеника, припадника Војске Републике Српске.
Лист напомиње да Махмуљинови браниоци тврде да о његовој невиности свједоче правила, прописи и наређења такозване Армије БиХ, али и Дејтонски споразум, у коме је дефинисан статус страних држављана на територији новоуспостављене БиХ без обзира на то да ли су били под нечијом ефективном контролом или не.
Суђење Махмуљину биће настављено 5. фебруара.