latinica  ћирилица
16/02/2020 |  12:49 | Аутор: СРНА

Матица српска слави 193. рођендан

Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција, основана је на данашњи дан прије 193 године у Пешти у вријеме слобађања Србије од вишевјековне турске власти и јачања свијести о потреби да се српски народ у пуној мери укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета.
Матица српска - Фото: РТРС
Матица српскаФото: РТРС

Матицу српску основали су 1826. године Срби из Пеште Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић, а њен први предсједник био је правник и књижевник Јован Хаџић.

Њено дјеловање је од самог почетка било усмјерено на представљање српске културе у Европи, а, са друге стране, на просвјећивање народа.

У том циљу развијена је богата издавачка дјелатност, чију је основу чинио чувени "Летопис" покренут 1824. године.

По узору на Матицу српску касније ће се удруживати и други народи преузимајући од ње име, а у великој мјери и програм.

По угледу на њу тако су основане Матица чешка 1831. године, Матица илирска 1842. године, која је касније преименована у Матицу хрватску, Матица лужичкосрпска, Матица словеначка 1864. године, те Матица бугарска 1909. године.

Сједиште Матице пресељено је 1864. године у Нови Сад, након чега се развија просвјетитељска и издавачка дјелатност, штампа се значајна едиција са наглашеном просвјетитељском улогом "Књиге за народ", оснивају стипендијске задужбине и легати и расписују књижевни конкурси.

Између два свјетска рата у Матици српској дјела објављују Јован Цвијић, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и многи други.

Након Другог свјетског рата Матици српској одузета је готово сва имовина.

Матица српска наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала више од 3.000 сарадника, стотињак научних пројеката, девет научних часописа и седам научних одјељења, и то за књижевност и језик, за друштвене науке, за природне науке, за ликовне умјетности, за сценске умјетности и музику, као и Лексикографско и Рукописно одјељење.