Подршка руководству Српске да спроведе закључке о Уставном суду БиХ

Црвена линија је пређена и више нема толерисања. Република Српска није та која изазива кризу. БиХ је од завршетка рата стално у кризи захваљујући политици која долази из Сарајева, јасан је став невладиних организација које су проистекле из Одбрамбено- отаџбинског рата. Угрожен је, кажу, легитимитет Српске који је загарантован Дејтонским мировним споразумом.

- Дејтонски споразум није исти као 1995. године, а Уставни суд, Суд и Тужилаштво БиХ представљају механизме у рукама Бошњака којима они данас спроводе своје ратне циљеве кроз правосуђе. Њиховим одлукама жели се делегитимисати Република Српска каква је загарантована Дејтоном - изјавио је директор Републичког Центра за истраживање рата и ратних злочина Милорад Којић.

Рад Уставног суда БиХ јесте проблем, али није једини. Проблем су и Суд и Тужилаштво, упозорава предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић.

- Сматрамо да је потребно реактивирати закључке Народне скупштине Републике Српске из 2015. године када је ријеч о измјенама Кривичног закона Републике Српске, Кривичног закона БиХ, Закона о криивчном поступку и Закона о извршењу кривичних санкција јер би се мјерама предложеним још прије пет година знатно побољшао положај оптужених, осумњичених или осуђених лица пред судовима БиХ - изјавио је Савчић.

Посљедња криза у БиХ производ је одлуке Уставног суда и само је једна у низу штетних по Републику Српску, сматра савјетник предсједнице Српске Слободан Жупљанин .

- Сасвим сигурно је да се овдје ради о покушају пребацивања одговорности на Републику Српску, а у суштини имамо на сцени дјеловање бошњачке политичке политике из Сарајева у смислу исламске декларације коју је усвојио Алија. Овог пута морамо да кажемо да то тако више не може - изјавио је Жупљанин.

Према његовим ријечима, ни представници међународне заједнице не могу уредити БиХ ако не прихвате чињеницу да се о њој, прије свега, морају договарати њени конститутивни народи.