На данашњи дан Србија у Хагу ослобођена оптужби за геноцид
Није доказано да је војска СРЈ учествовала у геноциду, нити да су политички органи СРЈ планирали, припремали или спровели геноцид у Сребреници, објаснила је тадашњи предсједник суда Розалин Хигинс.
Петнаесточлано вијеће је са 13 гласова за и два против оборило и захтјев правног тима из Сарајева са Сакибом Софтићем на челу - за цјелокупном одштетом која је представљена у милијардама евра. Овај захтјев је одбијен као неоснован.
Међународни суд правде у Хагу је пресудио да "није постојала ни геноцидна намјера током рата у БиХ".
Суд је оцијенио да нема довољно доказа да је геноцид почињен у цијелој БиХ, изузев на, како је наведно, "ограниченом подручју Сребренице".
Та формулација до данас изазива контроверзе међу правницима и аналитичарима, пошто многи процјењују да ту нема елемената за геноцид, већ за злочин.
Генерал-мајор Луис Макензи, који је био на челу миротворних УН јединица у Сарајеву између 1992. и 1993, критиковао је дефиницију догађаја као "геноцид", рекавши да онај ко жели да изврши геноцид, не спашава жене јер су оне кључни елеменат за одржање групе која се жели уништити.
Ефраим Зуроф, директор Центра "Симон Визентал" и један од најпознатијих свјетских ловаца на нацисте, истакао је да у Сребреници није извршен геноцид, образлажући то чињеницама да су српске снаге пустиле жене и дјецу да оду из Сребренице, нису их убили.
- То очито није геноцид. Геноцид је покушај да се потпуно збришу људи, а ако желите да потпуно збришете један народ, не пуштате жене и децу да оду, већ их убијете. Запад је из сопствених политичких разлога одлучио да ће Сребреница бити симбол српских ратних злочина. Али, да би оснажили тај симбол претворили су га у геноцид, што он није био - нагласио је Зуроф.
Јехуда Бауер, један од водећих свјетских стручњака за Холокауст и геноцид, изјавио је да лично не би био на страни оних који Сребреницу дефинишу као "геноцид". "Мислим да бих то дефинисао као масовно убиство, ратни злочин и злочин против човечности", рекао је он.