latinica  ћирилица
29/02/2020 |  14:01 ⇒ 14:09 | Аутор: СРНА

Лес: Колапс БиХ почиње да изгледа неизбјежан

Уколико Бошњаци одбију захтјеве да се обнови првобитно дејтонско уређење БиХ, Срби ће имати опцију да једнострано отцијепе своју територију и да се уједине са матичном државом, наводи британски политиколог и стручњак за Балкан Тимоти Лес.
Тимоти Лес - Фото: РТРС
Тимоти ЛесФото: РТРС

Лес је навео да се БиХ убрзано креће ка свом другом колапсу, три деценије откако се ова независна држава први пут дезинтегрисала.

- "Окидач' за то представљала је пресуда Уставног суда БиХ, по којој се пољопривредно земљиште у Републици Српској проглашава имовином БиХ, а не Републике Српске што подрива право које Срби полажу на своју територију. Таква пресуда услиједила је након притужбе бошњачких парламентараца, која је усвојена уз подршку несрпских чланова деветочланог судског панела, укључујући троје страних судија - навео је Лес у ауторском тексту за портал "BalkanInsight".

Он је навео да је "за Републику Српску ова одлука Уставног суда БиХ политичка и, као одговор, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, уз подршку парламента Републике Српске, Српске православне цркве и већег дијела изборног тијела, дао је ултиматум Бошњацима - пристаните на уклањање страних судија из Уставног суда у року од 60 дана или ће Република Српска једнострано обновити своју пуну аутономију и иницирати референдум о независности".

- Лако је одбацити ово као још једну празну пријетњу у наставку реторичких захтјева Додика за независну Републику Српску. Умјесто да игнорише одлуку Уставног суда, што је слободан да уради, Додик скреће пажњу са економских тешкоћа производњом кризе, а потом ће да покупи награду на локалним изборима у октобру. Међутим, оваквим аналаизирањима губи се из вида шира стратешка слика - да је спољна подршка за очување БиХ урушена, чиме су се створили услови да се Република Српска отцијепи од БиХ - наглашава Лес.

Британски стручњак за Балкан констатује да се Запад временом "охладио" када је ријеч о покушајима очувања "дејтонског уређења" БиХ зато што његови вишеструки слојеви власти доводе до озбиљне неефикасности, а његов комплексан систем провјера и равнотеже, укључујући етничке кворуме и национална вета, омогућава групама са различитим интересима да блокирају доношење одлука у заједничким институцијама.

- То представља непремостиву препреку за интеграцију БиХ у ЕУ и НАТО, што је излазна стратегија Европљана и Американаца за ову земљу - сматра Лес.

Он је навео да је крајем деведесетих Запад додијелио овлашћења за спровођење реформи у БиХ, преусмјеривши надлежности са нижих нивоа управе до централних институција и ограничавањем права националних група да блокирају доношење закона.

- Ипак, Срби никада нису прихватили ове реформе, које су им биле наметнуте. Када је Запад најзад смањио контролу над Босном, 2006. године, Додик је почео да пријети сецесијом, док су Бошњаци искористили сва политичка, законска и дипломатска средства да наставе процес централизације, који је започео Запад, чему су се Срби одупрли, и започео је рат нерава, који је успорио политички, друштвени и економски развој Босне - наглашава се у тексту.

Лес је нагласио да Бошњаци не могу да побиједе у "рату нерава" и да је "однос снага на терену такав" да иде наруку онима који желе да се отцијепе из БиХ.

- Циљ Бошњака о успостављању демократског, мултиетничког друштва захтијева активну сарадњу Срба и Хрвата, а обје групе се томе противе... Уколико Бошњаци одбију захтјеве да се обнови првобитно дејтонско устројство, Срби ће имати опцију да једнострано отцијепе своју територију од Босне и да се уједине са матичном државом - објашњава британски политиког.

У тексту се оцјењује да се умногоме измијенила позиција "различитих спољних актера", чиме се створила шанса за Србе да се отцијепе.

Лес наглашава да је дошло до заокрета у САД избором Доналда Трампа за предсједника и његовим одбијањем да води "глупаве ратове" у периферним регионима попут Балкана, као и фокус на неутралисање руског утицаја у Србији, "тако што ће привољети Србију да призна Косово и да ријеши ово питање захваљујући којем Русија има утицаја на спољну политику Србије".