Михаил Булгаков - родоначелник фантастичног реализма
Булгаков је, по професији, био љекар, а као писац је, због непристајања да се додворава властима и служи пропаганди, деценијама био у немилости совјетских власти.
Жустро је нападан и послије смрти /1940/, а његово дјело потискивано и прећуткивано.
Због романа који говори о грађанском рату "Бијела гарда", касније драматизованог под називом "Дани Турбина", био је мета напада самог Стаљина.
Сличан гњев изазвао је књижевним ремек-дјелом "Мајстор и Маргарита", које је штампано тек 1966. године.
Борба за личност и стваралачка права човјека, оштро супротстављена идеологији колективизма, карактеристична је и за драме у којима ту тему Булгаков испитује на материјалу грађанског рата и суморне совјетске свакодневице.
Његов фантастични реализам, филозофија живота и умјетности имали су изузетно снажан ефекат у свјетским размјерама и знатно су утицали на совјетску литературу у другој половини 20. вијека.
Међу осталим дјелима Булгакова су приповијетке: "Биљешке младог љекара", "Ђаволијада", "Кобна јаја", "Псеће срце", "Позоришни роман" /недовршен/, те драме - "Живот господина Де Молијера", "Бјекство", "Зојкин стан", "Пурпурно острво", "Адам и Ева", "Блаженство", "Иван Васиљевич", "Братство лицемјера", "Посљедњи дани" и "Батум".
Булгаков је написао сценарије за "Ревизора" и "Мртве душе", те драматизације "Мртвих душа" и "Рата и мира". /крај/нт