latinica  ћирилица
23/05/2020 |  20:08 ⇒ 20:33 | Аутор: РТРС

Посљедња фаза обнове мостарског Саборног храма

Саборни храм Свете Тројице у Мостару улази у посљедњу фазу обнове. Завршни груби радови приводе се крају. Слиједи унутрашње украшавање храма и уређење партера. Послије Старог моста, град на Неретви укоро ће вратити још један симбол, по којем је његова разгледница била препознатљива.

Двадесет осам година након што је дивљачки срушена у ратним сукобима, Саборна црква Свете Тројице у Мостару, од камења старог гради зидове новог храма, али и нову вјеру у суживот.

- Обнова Саборне цркве је била јако важна да се наш народ и наша заједница овдје у пуном смислу осјети слободном, да осјете да су своји на своме као што и јесмо, јер смо ми градили овај град - каже мостарски парох Радивоје Круљ.

Постављањем 50 метара високе капе звоника завршава се и посљедњи дио грубих грађевинских радова на мостарском храму, у којем би ове године требало да почну и прва редовна богослужења. У грађевиском смислу храму је враћен изглед из 1873. године.

- Почела је израда металне конструкције. Остаје нам још једно шест метара конструкције да подигнемо, и крст и сви груби радови биће завршени - наводи Славиша Терзић, пословођа на градилишту.

Обнова некада највеће православне цркве на Балкану, која датира с краја 19. вијека, почела је прије десет година. Намјера да Цркви Свете Тројице буде враћен предратни сјај ујединила је људе свих вјера и нација. Упоредо са обновом храма обнавља се и заједница мостарских и Срба из долине Неретве.

Гранатирање и рушење, по многима најљепше православне цркве у БиХ, 1992. године и данас је један од најтужнијих догађаја у новијој историји Мостара. Интензивнији повратак и обнова живота православних Срба почиње са идејом за обнову овог споменика културе и баштине.

- Овај храм за нас хришћане значи буквално живот, мјесто молитве и потврде нашег хришћанског идентитета - наглашава Круљ.

А након постављања звоника слиједи уређење ентеријера. У досадашње радове на овој мостарској цркви утрошено је око осам милиона КМ. Више од осамдесет одсто новца, обезбиједили су Република Српска и Србија. Дан у којем ће Црква Свете Тројице у потпуности засијати старим сјајем, зависиће прије свега од прилива средстава.