Актуелно: Ревизионистички документ који негира генoцид над Србима (ВИДЕО)
Поручили су да цивилизацијске вриједности антифашизма треба бранити од овакве Резолуције.
- Овом Резолуцијом се покушава да се на ниову БиХ донесе закон о негирању геноцида. То је настојање с којим се ми у Републичком центру свакодневно сусрећемо - истакао је Лозо и додао да се преко теме Блајбург у овом документу, који је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине, покушава прогурати нешто друго.
Сматра да је то документ који негира геноцид над Србима у НДХ.
- Писан је са лошом намјером, има много мањаквости - изјавио је Лозо у емисији Актуелно наше телевизије.
Он наводи да неко ко је мање упућен у догађаје из Другог свјетског рата не би научио ништа из Резолуције, те да овај документ не може добити пролазну оцјену.
Позвао је учеснике у расправи о Резолуцији да буду свјесни своје одговорности, уз напомену да постоји једна црвена линија националног консензуса испод које се не смије ићи.
Професор Латиновић је навео да Резолуција има неколико спорних реченица и да је продубила јаз на политичкој сцени у БиХ.
Према његовим ријечима, непрецизан је наслов, изједначавају се жртве, сугеришу се покрети са намјером да се ту уврсти и четнички покрет који не може да се смјести уз оно што је била НДХ.
Он је нагласио да су Срби били најбројни антифашисти и да би поносни на своју антифашистичку традицију требало да буду и на првом мјесту.
Латиновић је указао на мањкавости текста резолуције, те истакао да треба пазити и на сваку запету.
- Спорно је што се помиње тзв. НДХ, треба избјегавати `такозвана`, јер је то била држава у Хитлеровој Европи - рекао је Латиновић и нагласио да се тиме што се пише "такозвана" настоји умањити оно што је тај систем радио Србима.
Када је ријеч о јасеновачкој грађи, која се помиње у Резолуцији, Латиновић је појаснио да се она налази у електронској форми у Архиву Српске, а оригинали у Београду, Сарајеву и Загребу.
Он је навео да је та грађа предата Вашингтону и да је у електронској форми враћена Српској, те истакао да је Војни архив у Београду нареферентнији када је ријеч о тој грађи.
Према његовим ријечима, у тој причи ради се о покушају да се представи нешто што није тако.
- Потребно је национално јединство о тешким темама из српске историје - закључио је Латиновић
Eмисију Актуелно можете погледати и ОВДЈЕ.