Келечевић: Живио сам за коридор и умријећу сјећајући га се
- Живио сам за тај коридор и чини ми се да ћу умријети сјећајући се свих тих борби - рекао је Келечевић, додајући да га је обрадовала вијест о снимању филма о коридору, јер је то дио историје који се никад не смије заборавити.
На мјесто начелника Штаба Првог крајишког корпуса Келечевић је постављен 15. марта 1992. године, а недуго затим пуковник Владо Живковић из Прњавора извјештава команду корпуса о ситуацији на правцу Брод, Дервента и Прњавор, па чак и на линији од Модриче према Добоју.
- Паравојска Хрватске је првих дана марта ушла у Босански Брод, да би послије 25 дана ушла у Сијековац и убила 51 цивила. Након Живковићевог извјештаја, формира се оперативна група, на чијем сам био челу, која је требало да сагледа ситуацију и након чега је донесена одлука о пробоју коридора - присјећа се Келечевић.
Генерал Келечевић, који је стручни консултант на играно-документарном филму о овој операцији, истиче да је крајем маја и почетком јуна 1992. године донесена одлука о пробоју коридора, јер су непријатељске хрватско-муслиманске снаге већ заузеле дио Дервенте, по други пут заузеле Модричу, Оџак и избиле на линију Которско-Јоховац, свега десетак километара од Добоја.
- Већ 26. маја поједини пролази од Брчког према Модричи били су затворени, да би око 20. јуна био прекинут коридор. Тада су почели проблеми са допремањем кисеоника, због чега су умирала тек рођена дјеца у бањалучком породилишту, прекинута је достава лијекова и муниције, као и веза са Србијом и главним Штабом Војске Републике Српске. Одсјечена је Република Српска Крајина, Бањалука, све до Добоја - сјећа се генерал Келечевић.
Он подсјећа да су дејства почела 24. јуна у 7.00 часова јаком артиљеријском паљбом којом је требало да се униште фортификацијски објекти, након чега су оклопне снаге почеле да се пробијају, како би након њих дошле пјешадијске јединице које су освајале бункер по бункер.
- Тадашњи командант Првог крајишког корпуса генерал Момир Талић наредио је пуковнику Новици Симићу, који је водио главну тактичку групу у пробоју, да се коридор мора пробити до Видовдана, па макар био `козја стаза`. Сјећам се како је пуковник Симић тада описао тај први напад. Причао је да се коса дизала на глави, да је било толико бучно и да је грмјело да се ништа друго од артиљеријских напада није чуло - каже Келечевић.
Према његовим ријечима, та "козја стаза" пробијена је у мјесту Чардак код Дервенте, гдје су се срели борци Првог крајишког и Источнобосанског корпуса.
Од првог напада до ослобађања Брода требало је 105 дана, тако да је операција "коридор", на фронту који је био дуг 1.160 километара, завршена 7. октобра.
- То је била акција која се у војној терминологији зове пробој из окружења. За пробој коридора било је ангажовано од 45.000 до 50.000 војника. За пробој из окружења треба имати три пута више војника, док је тада омјер био 2:1, јер је непријатељских снага било око 25.000 - подсјетио је Келечевић.
Донесена је одлука да се на пробој иде тежим, али краћим правцем, десном страном Босне преко Требаве, Дугих Њива, Модриче, Скугрића и Толисе, чиме се постиже и већи степен изненађења код противника.
- За пробој су формиране четири тактичке групе, од којих је на главном правцу била група један под командом тадашњег пуковника Новице Симића - подсјећа Келечевић.
Он је додао да је ова велика побједа однесена јер је српска војска имала већи мотив и била је боље вођена.
- Имали смо 413 погинулих и 1.950 рањених бораца, док на супротној страни рачунају око 2.000 мртвих и 6.000 рањених - навео је Келечевић.
Он истиче да је операција "коридор" најсложенија битка у одбрамбено-отаџбинском рату по броју учесника и ширини фронта.
- О њеном значају је сувишно говорити. У том тренутку непријатељске снаге су биле на десетак километара од Добоја, да су успјеле још десет или 15 километара даље и да су се преко Озрена и Возуће спојили са Кладовом и Оловом, то би било пресијецање Републике Српске - нагласио је Келечевић.
Он је додао да од филма очекује да се чује ријеч борца, те да је његова највећа снага баш то да о хронологији операције свједоче борци који су у њој учествовали.
Филм под радним насловом "Коридор 92" снима се у копродукцији Радио-телевизије Србије, Војно-филмског центра "Застава филм", односно Министарства одбране Србије и Радио-телевизије Републике Српске, уз техничку подршку Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
Филм о бриљантној акцији Војске Републике Српске, који режира новинарка Слађана Зарић, биће потпуно истинита прича, без икаквих политичких примјеса и приказаће војничку борбу којом су спојени исток и запад Српске.
Прва клапа филма о пробоју коридора снимљена је 24. јуна у Сремској Митровици, а снимање ће трајати до 19. јула на различитим локацијама, између осталог, у напуштеној касарни у Руми, војном полигону у Сремској Митровици, војном полигону Пасуљанске ливаде и напуштеном селу Лаудановац крај Вршца.