latinica  ћирилица
08/07/2020 |  15:19 ⇒ 16:58 | Аутор: РТРС

Избори у Сјеверној Македонији - нови почетак или новa пропуштенa приликa?

Предсједник Демократске Партије Срба у Сјеверној Македонији и дугогодишњи српски представник у Собрању Иван Стоилковић је за портал srbi.mk говорио о предстојећим изборима у Сјеверној Македонији.
Иван Стоилковић - Фото: РТРС
Иван СтоилковићФото: РТРС

Његов текст преносимо у цјелости:

Политика и људи који активно партиципирају у њој пречесто су склони драматизацији и предимензионирању процеса или догађаја којима иду у сусрет.

Најчешће се то ради како би се појачао значај одлука које морају да се донесу и мобилисале присталице, као подршка за такав чин.

Ипак, некада околности учине, да се и поред свих наслага медијских спинова, свакојаких претеривањa и дезинформација, неминовно осјети значај које ће наше опредјељење имати на судбину и будућност нас и наших најближих. 

Није претенциозно рећи да су претстојећи ванредни парламентарни избори, управо један такав тренутак, и то не само за припаднике српског народа него и за све грађане Сјеверне Македоније. Аргумената којима се може бранити, али и ојачати један овакав став има на претек.

Да кренемо испочетка. Српски народ, и овај који живи овде и васколики, је искрени пријатељ грађана Сјеверне Македоније и то смо много пута доказали током протеклих 30 година. 

Србија је, наиме, једини сусјед Републике Сјеверне Македоније која у том раздобљу према њој није никада истицао политичке аспирације, а камоли помагао некакве унутрашње сукобе или "подстицала кризе" у њој. И на то сам поносан, и као Србин, и као патриотски настројен грађанин Сјеверне Македоније, припадник своје нације на једној, и своје државе, Сјеверне Македоније на другој страни.

Та "двострукост" ми никада није сметала, напротив. Учио сам се јединству у разликама, оном што се може искусити у превазилажењу овакве, трагично наслеђене распетости. 

Лако је покварити,  а тешко изградити и одржати складне односе на овом мјесту и у оваквим временима, посебно током претходних, више него бурних деценија дословно усијаних балканских проблема који на жалост још увијек са собом носе ту подмуклу подривачку моћ и мржњу.

А предстојећи парламентарни избори управо су један такав тренутак могућности премошћавања свих тих наших разлика у заједничку корист. Једнако за све грађане и националне заједнице који живе у нашој држави. 

Сада се налазимо у новој тачци посматрања, на актуелном видиковцу једне у сваком смислу отворене и сасвим неизвесне ситуације. На прелазу из друге у трећу деценију 21. вијека, наша држава Сјеверна Македонија се налази у нимало завидном положају по свим параметрима којима се уобичајено мјери квалитет живота у савременом свијету. 

Имамо, нажалост, највећи постотак становништва који живи у сиромаштву у читавој југоисточној Европи, више од 1/3 укупне популације.  А највећи структурни проблем наше економије је дугорочна незапосленост, прије свега код младих, која у Сјеверној Македонији прелази преко 50 одсто, и код жена преко 40 одсто. 

То све има за посљедицу да преко 25% становништва Сјеверне Македоније (од посљедњег пописа из 2002. године), а према подацима Свјетске Банке и ММФ-а, одлази одавде у иностранство, најчешће трајно. 

Спољни дуг земље износи готово 70 одсто БДП-а, док већина грађана, не без разлога, сматра да су корупција и "клијентелизам" (нетранспарентна политичко-медијска "размјена" између невидљивих патрона и њихових штићеника у јавности)  највећи социјални проблеми овог друштва. 

Уз то, треба констатовати и драматичан процес депопулације, а самим тим и озбиљан пад привредних активности у појединим регионима земље и њихову концентрацију на свега пар великих градова. 

Полако постајемо полупразна и економски безперспективна земља из које одлази свако ко има прилику за тако нешто. И то је стање ствари данас – дужни смо сви, поготово политичари и све стручне асоцијације да се активно и ефикасно позабавимо овим проблемима.

Деструкција Ковида није узета у разматрање, прије свега због катаклизмичности предвиђања, али је она дефинитивно показала да је готово са свијетом какав смо знали и познавали .

 Са друге стране, за протекле двије деценије смо неколико пута били на ивици великих међуетничких сукоба (никада Срби нису били актери), а усред смо перманентних политичких тензија. То је постала неизбјежна  карактеристика друштвеног амбијента у коме свакодневно живимо.

Постали смо, у многоме, друштво међунационалног неповјерења и сталне подозривости. И то мора да се под хитно мења. 

Дошло је вријеме да се сви заједно запитамо да ли је пут којим идемо добар и сврсисходан, уз  осјећај да сви заједно имамо огромну одговорност да нешто мијењамо набоље – ако не због нас, онда због нашег потомства. А они сигурно не заслужују да им оставимо нестабилно и скоро па ванредно стање у каквом ми данас пристајемо да живимо. Њима је потребно нешто много боље, љепше и стабилније…

Зато треба рећи и милион пута поновити, ако је потребно, да Срби нису никакав "проблем Сјеверне Македоније". То се показало и доказало много пута у протеклих 30 година. 

Сјеверна Македонија треба и мора да постане земља спајања, сарадње и разумијевања између Грчке, Бугарске, Србије и Албаније, а не њихова воделница, поприште или жртва.

Не могу се срећа и перспектива било ког народа или државе на овим просторима градити на пројектима и плановима који подразумијевају нечију дезинтеграцију, негацију или асимилацију. То је најважнија премиса било чијег стабилног опстанка на балканским међама.

Ваљда нас је све заједно историја нечему научила, као и узајамни суживот. Макар то да међусобним сукобима и антагонизмима нећемо остварити никакав дугорочни интерес, већ да се то може искључиво кроз сарадњу, узајамно уважавање и међусобно поштовање. 

Ми Срби, као аутохтона заједница на овим просторима, заинтересовани смо за сваку форму регионалних интеграција и сарадње, како на економском, тако и политичком плану. Зато, ко год буде желио да разуме ширину и значај овакве стратешке позиције (од интереса за све становнике Сјеверне Македоније без разлике), имаће у нама искрене и лојалне савезнике. 

У једном будућем, модерном и привредно повезаном "Балканском Бенелуксу" – који би можда настао по узору на искуства из прошлости, централне државе могле би да буду управо Сјеверна Македонија и Србија.

Зато избори који су пред нама захтејвају наше конкретно и појединачно изјашњавање по свим фундаменталним стратешким питањима. Они сасвим сигурно неће бити само пука прерасподјела политичке моћи и утицаја. 

Искрено се надам да ћемо заслужити онај дуго ишчекивани нови почетак, за опште добро свих учесника у историјским догађајима наше генерације.

Извор: srbi.mk