Радикални муслимани пријете новинару због Мујановића
Ковачевић је испричао за Новости да је пресуда од Мујановићу десет година робије оправдана и исправна, те се нада да ће иза решетака завршити још најмање 15 особа због злочина над Србима у Храсници и Илиџи.
- Посебно се то односи на ратног команданта Фикрета Превљака, данас једног од најважнијих људи СДА и Бакира Изетбеговића - истиче Ковачевић.
За Мујановића тврди да је пред рат дошао у Храсницу и да је "санџачком линијом" која је већ била ту, именован за управника затвора или логора.
- Захваљујући екипи храсничких бандита, Хусо је искористио тај моменат да малтретира Србе са Храснице. Знао сам и комшију Србина којег је лично тукао Мујановић. Погинуо је 1996. године и није стигао да да изјаву - навео је Ковачевић.
Новости пишу да је Мухамед Ковачевић 18 мјесеци истраживао ратне злочине над Србима са Илиџе и Храснице и један је од првих људи са Илиџе који је јавно проговорио о злочинима Мујановића и храсничких бандита над Србима.
Данас је, додаје лист, на мети радикалних муслимана који траже његову главу и разапињу га по друштвеним мрежама називајући га издајником, у чему предњаче из Удружења "Четврта витешка".
Ковачевић се пита како уопште да их пријави кад му пријете они који су на власти.
- Започео сам 2016. године истраживање о ратним злочинима над Србима са Илиџе и из Храснице, у оквиру једног истраживачког пројекта који су финансирали Американци. Одабрао сам ову тему, јер сам и сам са Илиџе и знам много о томе шта се дешавало нашим компијама и људима са којима смо до тада живјели - објаснио је Ковачевић.
Чим је, додао је, почео да се распитује о злчинима над Србима и Хуси Мујановићу, Фикрету Превљаку и "тој ратној `екипи`“ услиједила су подметања лажних информација, праћења, прислушкивања, као и пријетње њему, његовој породици и пријатељима, а потом и уцјењивање, покушај подмићивања и на крају вријеђање.
Мухамед Ковачевић је истакао како је цијела прича о затвору у Храсници од 25. маја до октобра 1992. године страшна, као и да су Срби убијани у њему само у периоду док је управник био Мујановић.
- Послије његовог одласка, више није било убистава Срба у затвору. Али, занимљиво је да није пронађен извјештај за мај и јун. Ту је и страшна прича о Србину Милошу Хрњезу чије кости ни дан-данас не могу да пронађу, а био је у затвору за вријеме Хусе - додао је Ковачевић.
Он је истакао да послије пресуде Мујановићу полако долазе људи који коначно желе да проговоре о злочинима над Србима на Илиџи и у Храсници, о којима се врши истрага, али још није подигнута оптужница.
- Ратни злочини над Србима у Сарајеву су табу тема, односно постоји једно масовно порицање да се то уопште догађало - истакао је Ковачевић, који се нада да ће пред лице правде ускоро изаћи и Превљак и "сви други“.
Њему је код фабрике Фамос у Храснци 1992. године страдао рођак којег је, како истиче, волио као брата.
- Превљак је самовољно одлучио да поведе 32 момка да опљачкају фабрику Фамос. Срби су их дочекали и побили. То није била војна акција него класична пљачкашка. То Превљаку никад нећу опростити - поручио је Ковачевић.
Хусеин Мујановић осуђен је на десет година затвора пред Вишим судом у Београду за злочине над Србима у логору у Храсници, којим је управљао 1992. године.
Он је 2018. године ухапшен на граничном прелазу Србије и БиХ и од тада се налазио у притвору у Србији.