Београд не заборавља велике синове свог народа
Јововићева је нагласила да је то тренутак великог поноса за породицу, а и за све Србе који живе у Аргентини.
- Ако се отворе границе Аргентине, затворене због пандемије, планирамо да већ крајем децембра дођемо у Србију и Црну Гору. Са радошћу ћемо заједно да прошетамо Улицом Благоја Јововића - рекла је Јововићева за "Вечерње новости".
Она је навела да су њене двије сестре, брат и она, одувијек знали за очеву дубоку љубав према српском народу, али да су за његове пуцње у Павелића сазнали 1998. године, када и сви други.
- Послије посљедње посјете свом родном граду Даниловграду и, наравно, манастиру Острог, 1998. године сусрео се са митрополитом Амфилохијем који му је посавјетовао да о томе и јавно проговори. Ето, тада смо и ми сазнали за његов херојски чин и били смо поносни што је то урадио наш отац - рекла је Јововићева.
Према њеним ријечима, породица је разумјела разлоге зашто са њима није причао о пуцњави на Павелића 1957. године.
- Желео је да нас сачува од нечег што ми у малом узрасту не бисмо могли да разумијемо, али смо из очеве приче сазнали за жртве Јасеновца. Знамо за више од милион жртава Срба, Јевреја и Рома, за најстрашније технике мучења и убистава које човјечанство није до тада видјело. Чак и њемачки нацисти су били ужаснути тим злочинима и то много говори - рекла је Јововићева.
Јововићева је навела да је сазнање о ужасу који је преживио српски народ натјерала њеног оца на тај чин.
- Био је свјестан да је његов живот у опасности и био је спреман да положи свој живот за своје ближње и правду. А, нема веће љубави него када неко положи свој живот на олтар отаџбине и свог народа. Био је надахнут подвигом великих хероја нашег народа Милоша Обилића, Гаврила Принципа - рекла је Јововићева.
Она је истакла да је њен отац неуморно и сваког дана говорио о српском народу и да су мало пута видјели тако велику љубав.
- Он је био човјек са дубоким осјећајем патриотизма, поштовања обичаја и традиције Бјелопавлића, чежње за родним Даниловградом и Косићем, сјећањима на ријеку Зету, на јела која нам је често припремао. На основу тих сјећања и записа нашег оца са сестром Маријом припремам књигу која ће ускоро угледати свјетлост дана - рекла је Јововићева, која је студирала српски језик у Новом Саду и Никшићу.
Јововићева је навела да је сву љубав према Србима њен отац Благоје на много начина пренио и на своје четворо дјеце.
- Сви смо крштени у нашој Српској православној цркви. Моја сестра Марија пише родољубиве пјесме, надахнуте и дјелом нашег оца. Трудим се да их преведем на српски језик. Члан сам удружења преводилаца Аргентине и преводим са српског на шпански и енглески - изјавила је Јововићева.
Скупштина града Београда јуче је донијела одлуку да Загорска улица у Земуну од сада носи име српског патриоте Благоја Јововића.