У недјељу централно обиљежавање Светих новомученика јасеновачких
Планирано је да од 9.00 часова буде служена Света архијерејска литургија, а потом ће бити освештан зимски храма Светих новомученика јасеновачких при комплексу манастира Рођења Светога Јована Крститеља.
Потом ће бити освештани славски колач и жито на хумци поед Каменог цвијета.
Парох пакрачки Ђорђе Теодоровић рекао је раније Срни да је обиљежавање 75 година од завршетка Другог свјетског рата и пробоја посљедњих јасеновачких логораша почело у четвртак, 10. септембра, у Православној гимназији у Загребу научним скупом "Новомученици: Полиперспектива шест".
Он је напоменуо да Дани новомученика јасеновачких далеко превазилазе локални карактер само Епархије пакрачко-славонске, те да ове године, због специфичних услова усљед пандемије вируса корона, много људи из Републике Српске, Србије и других земаља неће моћи да присуствује обиљежавању.
- У Јасеновац треба долазити и у њему се молити, треба га се истински и достојанствено сјећати онако како је у духу и традицији нашег народа - рекао је Теодоровић.
Света архијерејска литургија служена је и јуче, на Усјековање главе Светог Јована Крститеља, у Храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном мјесту блаженопочившег патријарха српског Павла.
Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом свјетском рату, а од 1941. до 1945. године ту је убијено стотине хиљада цивила, највише Срба, Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада дјеце у логору Јастребарско.
Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја.