latinica  ћирилица
13/09/2020 |  18:56 ⇒ 20:08 | Аутор: РТРС

Да се не заборави: Дан светих новомученика јасеновачких (ВИДЕО)

Светом архијерејском литургијом у Јасеновцу, коју је служило осам епископа, прослављен је празник Новомученика јасеновачких. У вјечни спомен на њих освештана зимска капела у манастирском комплексу.
Јасеновац, сјећање - Фото: РТРС
Јасеновац, сјећањеФото: РТРС

Славонски Срби су током прошлог вијека доживјели истински погром. Иако су данас на нивоу статистичке грешке, колико умију и могу чувају сјећање на жртве Јасеновца.

- Ради тога што су моји, из моје куће деветоро је нестало без трага у јасеновачком логору - каже Ђуро Бајевић из Новске, а на његову причу се надовезује Никола Ивановић из Пакраца.

- Ми, Срби у Хрватској, радимо интензивно на томе да очувамо то једно живо сјећање које и даље постоји у народу, на једно страшно страдање које се десило током Другог свјетског рата - истиче Никола.

Истина о Јасеновцу не смије остати скривена, већ је потребно колико је могуће, сачувати име и презиме сваке од жртава. За то је потребна институционална подршка.

- Треба да попишемо наше жртве, колико год је то могуће до крајњих граница, колико је то могуће остварити, а не да бројимо. Број ће доћи сам по себи - наглашава Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду.

Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске, наглашава да је ово веома важан датум за све у Српској.

- Влада Републике Српске, чији сам данас представник овдје, на дан сјећања Новомученика јасеновачких, даје свој допринос у материјалном и духовном смислу - наглашава Давидовић.

Осим нове капеле, манастир у Јасеновцу од данас је богатији за спомен-обиљежје, као и двије спомен-плоче, од којих је једна посвећена српском философу и логорашу др Жарку Видовићу.

- Јасеновац – заиста истинско мјесто друге Велике Суботе, мјесто гдје се осјећа Васкрсење, као нигдје другдје на планети - ријечи су епископа Пакрачко-славонског Јована.

На овом мјесту српске Голготе, блаженопочивши патријарх Герман је 1984. године рекао: "Опростити можемо, заборавити не смијемо!" Молитвено сјећање и јесте циљ духовних сабрања, да би се истина о страдању сачувала за нараштаје који ће тек доћи.