latinica  ћирилица
24/09/2020 |  10:04 ⇒ 10:05 | Аутор: СРНА

Сатлер: Приступање "мини-Шенгену" била би добра одлука за БиХ

БиХ је за релативно кратко вријеме направила неколико добрих корака напријед на свом путу ка ЕУ, оцијенио је специјални представник ЕУ Јохан Сатлер и изразио наду да ће БиХ до краја године добити неколико нових законских рјешења, те стратегију за рјешавање предмета ратних злочина.
Јохан Сатлер (фото: Tirana Times) -
Јохан Сатлер (фото: Tirana Times)

Сатлер је нагласио да је Европа показала да неће БиХ оставити на цједилу, али и да домаћи лидери морају да покажу озбиљност и вољу на дјелима.

Коментаришући иницијативу да БиХ постане дио "мини-Шенгена", Сатлер је изразио наду да ће она имати позитиван епилог.

- ЕУ подржава регионалну економску интеграцију, како год се називала. Битна је суштина, а то су елементи за заједничко тржиште. Не говоримо само о слободи кретања људи, већ и капитала, услуга и робе. Била би права одлука да БиХ постане дио ове иницијативе - рекао је Сатлер за Глас Српске.

Говорећи о помоћи ЕУ у ублажавању посљедица вируса корона у БиХ, он је навео да је донирано седам милиона евра кроз медицинску опрему и друге потрепштине, обезбијеђено је више од 70 милиона евра за подршку привреди, малим и средњим предузећима, посебно у највише погођеним секторима попут туризма, а трећа ствар је макрофинансијска подршка.

- То је наша понуда која још није реализована јер је домаћим властима, на различитим нивоима, требало доста времена да се усагласе - рекао је Сатлер, који је и шеф Делегације ЕУ у БиХ.

Када је ријеч о путу БиХ ка ЕУ, Сатлер је нагласио да су дешавања у протеклих шест мјесеци јасно показала да је напредак могућ, чак и на веома тешким питањима.

- Желим да похвалим сва три члана Предсједништва БиХ која су поново покренула процес рјешавања 14 кључних приоритета из Мишљења ЕК и од тада смо видјели да се може напредовати. Влада Републике Српске је усвојила Стратегију за реформу јавне управе која је дуго била на чекању, постигнут је договор за Мостар, гдје ће бити одржани избори након 12 година, а ту је и парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање, чији је рад одблокиран након пет година - навео је Сатлер.

Он је додао да то "иде у прилог онога што грађани желе, а то је брзи напредак".

Сатлер је рекао да се у наредна два, три мјесеца ради на законодавним питањима, односно законима о јавним набавкама, сукобу интереса, Високом судском и тужилачком савјету, а ту је и стратегија за рад на предметима ратних злочина.

Одговарајући на питање може ли БиХ бити дио ЕУ док има стране судије и ОХР, Сатлер је рекао да се у Мишљењу Европске комисије наводи да је међународна супервизија у супротности са чланством у ЕУ, тако да се то рефлектује на ОХР, али и Уставни суд.

- Стране судије су само један од елемената. Треба обезбиједити професионализам и интегритет Суда и судија - навео је специјални представник ЕУ.

Када је ријеч о спровођењу одлуке "Сејдић и Финци", Сатлер каже да то питање неће нестати и дио је 14 приоритета.

- Постоји још пресуда Европског суда за људска права које се тичу демократије и остваривања активног и пасивног бирачког права, те их све треба спровести. Споразум из Мостара говори и о реализацији пресуда Европског суда. Наредна година, која није изборна, јесте кључна - рекао је он.

Сатлер је, говорећи о обавези БиХ за пуном сарадњом са Европолом и одређивању заједничке контакт тачке, указао да је споразум са Европолом је јасан и да је то Министарство безбједности у Савјету министара.

- У контакту смо са министром безбједности /Селмом Циотићем/ и охрабрен сам неким корацима које је министар предузео како би се обезбиједило спровођење споразума - навео је Сатлер.

Када је ријеч о мигрантима, Сатлер је навео да су стотине хиљада захтјева за азилом доказ да они долазе до ЕУ.

- Када је ријеч о БиХ, тражимо стратегију која ће дефинисати начин управљања миграцијама и равноправну расподјелу одговорности у земљи. Није у реду да око 90 одсто миграната буде у Унско-санском кантону - рекао је Сатлер.

Он је напоменуо да је Србија успоставила добар систем и да има око 20 прихватних центара.

- Кључ је да не буде великих центара са неколико хиљада људи, већ 200, 300 људи на једном мјесту. Ако се то деси и у БиХ, ЕУ је неће оставити да се с тиме носи сама, а ионако сносимо око 95 одсто трошкова - додао је Сатлер.