latinica  ћирилица
14/10/2020 |  09:02 ⇒ 09:02 | Аутор: СРНА

Марко Мурат - аутор чувене слике "Улазак Цара Душана у Дубровник" (ФОТО)

Велики српски сликар из Дубровника Марко Мурат /1864-1944/, оснивач Умјетничке занатске школе у Београду који је почео као реалиста, али се потом приближио импресионистима, добитник најзначајнијих националних и свјетских признања, умро је на данашњи дан 1944. године.
Марко Мурат (Фото: Wikimedia Commons) -
Марко Мурат (Фото: Wikimedia Commons)

Сликао је портрете, историјске композиције, предјеле... Снажно је утицао на стварање сликарске "београдске школе". У српско сликарство унио је нова умјетничка схватања и развио интересовање за проблеме свјетлости.

Мурат је, након умјетничких студија у Минхену, радио у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама.

Стварао је пејзаже /махом из околине Дубровника/, портрете и историјске композиције.

Његово најпознатије дјело је велика историјска композиција "Улазак цара Душана у Дубровник", за коју је добио бронзану плакету на Свјетској изложби у Паризу 1900. године.

"Улазак Цара Душана у Дубровник" (Фото: narodnimuzej.rs)

Био је Србин римокатоличке вјероисповијести.

Београдско удружење љубитеља умјетности "Цвијета Зузорић" 1940. године свечано је обиљежило његов 70. рођендан пригодном умјетничком изложбом радова.

Као Дубровчанин, Мурат је постао прави члан Српске краљевске академије у Београду 1941. године. Приликом увођења у ред академика, на свечаном скупу прочитао је приступну академску бесједу: "Кроз сликарство у Дубровнику".

Мурат се привремено 1894. године настанио у Београду, гдје је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лијепог писања у Трећој београдској гимназији.

У првој половини 1895. године, на краљевском двору у Београду, портретисао је српског владара Александра Обреновића. Био је и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу.

Марко Мурат је насликао више српских национално-историјских мотива и тиме значајно обогатио умјетничку баштину.

О Мурату је писао српски књижевни часопис из Дубровника "Срђ".

Добио је у новембру 1922. године краљевски Орден белог орла петог степена, а децембра 1924. краљевски Орден Светог Саве трећег степена. Орден југословенске круне трећег реда добио је 1930. године.

У кореспонденцији са критичаром Миланом Шевићем током 1932. године, Мурат се жалио да православни Срби не признају католичке Србе за "праве Србе" због њихове конфесије.

Пред Други свјетски рат, постојала је омладинска умјетничка група "Марко Мурат", која је приређивала изложбе у нишкој Мушкој гимназији.

Почетак Другог свјетског рата дочекао је болестан и усамљен у Дубровнику. /