Еврозона у минусу, да ли је могућ опоравак?
Читава ЕУ, а првенствено 19 земаља Еврозоне, у 2020. години биљеже највећи економски пад од Другог свјетског рата. Као посљедица кризе изазване пандемијом, земље које користе евро у другом кварталу ове године биљеже пад БДП од 14,7 процената у односу на исти период прошле године, објавила је Европска агенција за статистику.
За исти период, пад БДП на нивоу читаве ЕУ је 13,9 одсто.
Пад БДП у Еврозони прате и пад потрошње у домаћинствима, смањење извоза, као и повећање броја незапослених.
У Евростату кажу да је у другом кварталу ове године забиљежен најоштрији пад БДП и броја запослених од почетка сезонског мјерења 1995. године.
Број запослених се у односу на почетак 2020. године године смањио за 2,9 одсто у Еврозони, издаци за потрошњу домаћинстава смањили су се за 12,4 одсто, а извоз је пао за 18,8.
Европска комисија је у прогнози из јула 2020. године, оцијенила да је криза ковид 19 погодила европску економију више него што је било очекивано. Предвиђања ЕК су да ће се БДП Еврозоне у 2020. години смањити за 8,7 процента, а порасти за 6,1 одсто у 2021. години.
Значајан економски пад у овој години очекиван је за Француску, Италију и Шпанију, док се мањи предвиђа за Њемачку, Холандију и Пољску.
Када је ријеч о тржишту рада, у Европској комисији наводе да се знатно мањи број радних часова током пандемије није претворио у велики број незапослених у ЕУ.
Повећање броја незапослених је, за сада, релативно мало у односу на снажан пад економских активности, што разликује ЕУ од остатка свијета, наглашено је у Бриселу.
Упркос извјесним економским побољшањима крајем јуна и почетком јула, у Бриселу су упозорили на то да је пут ка привредном опоравку Еврозоне, али и ЕУ, и даље несигуран због непредвидивости тока пандемије.
Као могући нови камен спотицања европске привреде, који ће промијенити све досадашње бројке прогнозе на још горе, упозоравају на могуће поновно увођење ванредних мјера и затварања због новог таласа епидемије, чега смо управо свједоци.
Да би санирала посљедице пандемије, ЕУ је у јулу усвојила и највећи заједнички буџет у својој историј и новоосновани Фонд за оправак од 1.824 милијарде евра.
ЕУ је договорила Фонд за опоравак ЕУ од 750 милијарди евра који ће први пут у историји ЕУ, бити финансиран заједничким задуживањем ЕУ, путем обвезница, на свјетском тржишту капитала, са роком за отплату позајмице до краја 2058. године.
Већ у октобру, да би заштитила радна мјеста, Европска комисија издала је уводну социјалну обвезницу од 17 милијарди евра.
И док већина грађана ЕУ, њих 54 процената, подржава мјере које ЕУ уводи у циљу економског опоравка, чак 39 процената испитаника каже да је криза изазвана пандемијом већ утицала на њихову плату, а додатних 27 одсто грађана очекује такав ефекат у будућности.
Према новом Евробарометру, спроведеном у јулу и августу, 64 процента Европљана мисли да је економска ситуација лоша, а 42 одсто да ће се економија њихове земље опоравити 2023. године или касније.