latinica  ћирилица
27/10/2020 |  19:35 ⇒ 20:03 | Аутор: РТРС

Правна празнина - ко ће управљати општинама након 1. новембра? (ВИДЕО)

Према изборном закону и Уставу БиХ, 1. новембра истиче четворогодишњи мандат градоначелницима и начелницима, општинским скупштинама и вијећима. Питање које се намеће јесте ко ће и како управљати локалним заједницама до објаве новембарских резултата избора.
Избори (фото:ilustracija /Srđan Ilic) -
Избори (фото:ilustracija /Srđan Ilic)

Безакоње у ЦИК-у као пандемијско ширење вируса у затвореном простору! Право и математика, потврђено – слаба страна. Мајско одгађање избора за 45 дана, умјесто законом максимално дозвољених 30, стиже на “наплату”. Наиме, према уставним одредбама и законским актима, мандат изабраним званичницима у локалним заједницама траје четири године – ни дана дуже.

Посљедњи локални избори одржани су 2. октобра 2016. године. Готово мјесец трајало је збрајање резултата. У Службеном гласнику објављени су 1. новембра. И од тада према мандату званично трају.

- Могу одржавати своје сједнице све до 1.новембра 2020. године и нормално функционисати, након тог периода не могу. Одредбама Изборног закона није прописано ко обавља функцију начелника и Вијећа док се не изаберу нови дужносници и нови сазиви - рекла је члан ЦИК БиХ Ирена Хаџиабдић.

Према досљедном Комисијином третирању Изборног закона, као "шведског стола" на који се позивају само када њима затреба, то би ваљда требало да значи 1. новембра “кључ у браву” администрацији на локалном нивоу. И то не на дан или два! Јер буде ли пракса мјесечног пребројавања гласова настављена, нови сазиви локалних парламената, начелници и градоначелници мандате би требало да преузму тек средином децембра. А до тада би локалне заједнице већ требало да имају све планске акте за нормалан рад у сљедећој години. Но то Комисију не брине! Проблем који су сами проузроковали, по њиховом тумачењу, треба да рјешава неко други. Осионо, препоручују "премошћавање", ма шта год то значило.

- Ми можемо само цитирати одредбе Изборног закона. Начин функционирања је нешто што се мора премостити до нових резултата избора - истакао је предсједник ЦИК-а Жељко Бакалар.

О Комисијином брљотинама у "цитирању" одредаба Изборног закона најбоље говоре двије поништене одлуке. И два црвена картона која су за свега неколико дана добили од Апелационог одјељења Суда БиХ. Уз тенденцију да би их, ускоро могло бити и још. У Савезу општина и градова Српске кажу поштоваће Закон о локалној управи и самоуправи, а Изборни препуштају ЦИК-у на "премошћавање".

- У том смислу се сматрам свих 64 локалне заједнице једнако понашају. Значи ми имамо обавезу да до 15. новембра предложимо и усвојимо нацрте, а потом и приједлоге буџета до 15. децембра, а то што ЦИК није водила рачуна о томе како ће се све ово одразити на то заиста то је њихова ствар - изјавио је предсједник Савеза општина и градова Српске  Љубише Ћосић.

У ЦИК-овом тумачењу или прецизније кршењу закона и подзаконских аката, много је “премошћавања” посљедњих седмица. Чак и превише. Тек у недјељу, са готово мјесечним закашњењем, отпремљена је посљедња пошиљка изборног материјала за дијаспору. А рок је био 30. септембар! Централни бирачки списак за јавност, формално су и опет са закашњењем, закључили – а пред Судом још око 500 неријешених жалби на селективно брисање из бирачког списка. Са истог су срамотно избрисали и амбасадора БиХ у Македонији. Према законским и роковима које су сами себи задали већ је требало и Изводи из бирачког списка да буду достављени политичким субјектима и општинским комисијама! А нису! Гласачки материјал још ни запакован, а већ је требало да буде ускладиштен.

Приручници за бирачке одборе, њих минимално 15.000 нису одштампани! А већ су требали да буду код корисника, као својеврстан ходограм за рад!

- Овдје се не доносе закони да се поштују. Ми живимо у земљи гдје немате владавину права. Да имате владавину права онда би постојала и одговорност за непоштивање конкретно изборног закона БиХ - изјавио је правни експерт Вехид Шехић.

Да ли су бројна кашњења и непоштовање Изборног закона од стране ЦИК-а знак институционалне саботаже избора или пак прејак сигнал неспособности? Како год, испод радара разних “медијатора” и “заштитника демократије” у тишини пролазе. Баш као што је “неопажено” претходно прошао и “тендер” за штампање гласачких листића, са нереално ниском цијеном, која једва да може покрити трошкове набавке папира из Чешке. А тај посао, подсјећамо, повјерен је штампарији “Унионинвестпластика” у којој, према нашим сазнањима, зна да закаже и видео надзор. Власник штампарије је случајно или не, Мујо Сeлимовић.