latinica  ћирилица
29/10/2020 |  18:19 ⇒ 20:01 | Аутор: РТРС

Савјет министара донио одлуку о формирању експертског и правног тима за Трговску гору (ВИДЕО)

БиХ је коначно добила деветочлану Комисију за границу коју ће чинити представници бх. министарстава цивилних и спољних послова те безбједности, као и ентитетских Управа за геодетске и имовинско-правне послове. Одлуку је донио Савјет министара који је утврдио и приједлоге споразума и анекса са Владом Србије о заједничкој локацији на граничном прелазу Љубовија – Братунац која ће бити на територији БиХ. Истовремено, након вишемјесечне опструкције бошњачких министара формирани су експертски и правни тимови за рјешавање проблема нуклеарног одлагалишта "Трговска гора".
Савјет министара - Фото: РТРС
Савјет министараФото: РТРС

Јавне расправе научне и стручне јавности на бх. тлу, резолуције, вапаји 250.000 грађана Поуња..., нису осујетили намјере сјеверо-западних комшија да свега неколико стотина метара од бх. границе и који километар од насељених мјеста у сливу Уне, граде одлагалиште радиоактивног и нуклеарног отпада. И сви у БиХ су тога, чини се, били свјесни још и прије раног прољећа, осим гафовима склоне Бисере Турковић. Из само њој знаних разлога упорно је блокирала одговор из БиХ "неимарима" у комшилуку. И тек када су "комшије" пандемијско затишје искористиле и тик уз границу, поставиле мјерне станице за праћење нулте радиоактивности околине, "прогледала" је и Турковићева. И "предомислила" се. Са бар три мјесеца закашњења! Експертски и правни тимови формирани су - једногласном одлуком бх. министара.

- Сматрам да је веома значајно и важно да у истом нивоу, истом темпу и истом ритму ми из БиХ и експерти из Хрватске водимо одређену анализу тог земљишта. Сматрамо до па ЕСПО конвенцији 30 дана када Бих треба да да одговор, није довољно да дамо адекватан одговор и с тог аспекта сам био упоран да дамо шансу нашим експертима да уђу у ту врсту процеса - нагласио је Сташа Кошарац.

Експертски тим чине 22 члана, правни - шест! Но, чланство није коначно. Министар Кошарац одаслао је позив и свима онима који аргументима могу да унаприједе заједнички циљ БиХ – да Трговска гора не постане станиште опасног отпада. Одлука Савјета министара, у 13, одлагалиштем угрожених, бх. општина дочекана је са олакшањем.

- Сматрамо да експертски тим треба сагледати све оне ствари које су од стране Хрватске погрешно урађене и да ми ту имамо довољно материјала да на један стручан, научан начин укажемо да та локација није права прије свега за складиштење, а наравно и за одлагање тог нуклеарног отпада - рекао је Мирослав Дрљача, начелник Новог Града.

За конститутивне састанке Тимови имају рок - максимално 15 дана. А онда – на посао! Јер комшије не губе вријеме.

- Дешава се оно на шта смо упозоравали на вријеме. Почетком септембра кренуло је мјерење нулте стопе радиоактивности а посљедњих дана имамо теренска истраживања и узорковања -нагласио је Марио Црнковић, предсједник Удружења "Грин тим" Нови Град. 

Пут бившег војног складишта "Черкезовац" што је микролокација планираног одлагалишта, ускоро би могли и бх. стручњаци.

- Вјерујем да ћемо имати потпуну мобилност и разумијевање и да ћемо путем МИП-а тражити сагласност да наши експерти уђу на Хрватску територију и да са стручним лицима из Хрватске тај посао раде онако како то каже струка - додао је Кошарац.

Уколико Хрватска настави са игнорантским односом према резолутном противљењу које јој из БиХ - као потписнице више међународних конвенција о заштити животне средине, пристиже, српски члан Предсједништва БиХ најављује међународну арбитражу. Јер бисери као што су Уна и Поуње не заслужују отров као стандард.

- Коначно је дошло до одлуке о формирању експертског и правног тима иако је министар иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић раније то одуговлачила - рекао је Милорад Додик, члан Предсједништва БиХ.  

Проблем нуклеарног отпада из Кршког, умјесто да ријеше сувласници, Загреб и Љубљана, деценијама је кумулиран у кругу нуклеарке. Крајем 2016.-е складиште је било готово пуно. Још тада је потврђено да се ради о 2.000 метара кубних отровног отпада. Своју половину, Хрватска мора да преузме и збирне, најкасније до 2023.-е године. Да ли ће чистећи "своје двориште" отровну материју, "пребацити" тик уз комшијско, зависи и од међународних званичника – који су до сада, били углавном нијеми посматрачи!