latinica  ћирилица
20/11/2020 |  09:05 ⇒ 09:05 | Аутор: СРНА

Гускова: Дејтон не мијењати, Русија увијек уз Србе

Руски академик Јелена Гускова изјавила је у интервјуу Срни да Дејтонски споразум не треба дирати све док се о његовим евентуалним измјенама не сагласе сва три конститутивна народа у БиХ, те нагласила да је Русија за очување тог споразума и да је увијек изражавала подршку Србима.
Јелена Гускова (Фото:slovoslovlje) -
Јелена Гускова (Фото:slovoslovlje)

- Судбина Дејтонског споразума је јасна и не треба га дирати све док се са измјенама не сагласе све три стране - Срби, Хрвати и Бошњаци. Данас постоје услови за овај статус кво. У сваком случају, Москва се држи управо ове позиције - навела је Гускова.

Заузимајући јасан став по питању очувања Дејтонског споразума и укидања овлашћења високог представника, Гускова подсјећа да је Москва увијек изражавала подршку Србима.

- Данас је у интересу Русије да помогне Републици Српској да остане један од наважнијих фактора стабилности и самосталности, отпора плановима Запада за потпуно уништење Срба као важног политичког фактора на Балкану -  нагласила је она.

Гускова, која је и академик Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ и Српске академије наука и уметности /САНУ/, истиче да мисли да Запад до дана данашњег не може да схвати како је испало да су Срби опстали и да чак маштају о самосталности.

- Тако су дошли на идеју да подвргну ревизији Дејтонски споразум, како би направили БиХ јединственом, а Србе да лише свих права. Али, данас то неће успјети, јер Америци није до тога, Европа је ослабила и изморена је од балканских проблема, а Русија је ојачала и озбиљно брани правду у одавно неправедном међународном праву - каже Гускова, која је и експерт за Балкан.

Према њеним ријечима, може се рећи да је оно што се чинило као пораз у Дејтону, постало побједа којој су Срби упорно ишли већ 25 година.

- Постојаност Републике Српске данас је основа стабилности цијеле БиХ - истакла је Гускова, напомињући да су Срби у БиХ учврстили своју државност.

Ова руска историчарка оцијенила да је садашња позиција Републике Српске сасвим разумна и одговара тренутној геополитичкој ситуацији, јер је Српска против наметања рјешења, залаже се за систем партнерства, за мирну сарадњу између народа БиХ, за очување слова Дејтона.

- А у плану је да се искористи демократски инструмент референдума, који је широко подржан у Европи, с циљем супротстављања покушајима да се промијени Дејтонски споразум - каже Гускова, која је и сенатор Републике Српске.

Гускова је у интервјуу Срни оцијенила да је Дејтонски мировни споразум неспретно и непрофесионално са правне тачке гледишта створио државу која нема аналога у свијету.

ОД ДЕЈТОНА НИЈЕ БИЛО ГОРЕГ СПОРАЗУМА ЗА СРБЕ, А ОНДА ЈЕ СРПСКА ОСНАЖИЛА

Она је подсјетила да је Дејтонским споразумом окончан рат у БиХ, те да су се САД тада појавиле у улози мировњака, али да је њихова припрема за преговоре била далеко од мировне, пошто су непокорност Срба покушали да "смире" ваздушним ударима, дипломатским притиском и застрашивањем, док су медији против Срба покренули кампању оптужби за убијање хиљада муслимана након заузимања Сребренице у љето 1995. године.

Гускова је оцијенила да је Дејтонски споразум написан у Вашингтону као привремени документ, јер су мислили - Срби ће се смирити, добити своју аутономију у виду ентитета, а затим ће, под строгом контролом САД и високог представника почети да преносе своја овлашћења на Сарајево, па ће тада успјети да се мирним путем створи централизована БиХ.

Она наводи да је првих година све ишло по плану Вашингтона, високи представник је управљао, Срби су ћутали и правили уступке, али тек 2006. године Влада Републике Српске са тадашњим премијером Милорадом Додиком покренула је иницијативу неповиновања поступцима високог представника.

Додиково образложење, напомиње она, било је једноставно и свима разумљиво: "Ако немате карактер, ако сте спремни да потпишете све што се од вас тражи на први ударац о сто, онда вам овдје није мјесто, ви сте случајна особа на политичкој сцени".

Гускова је навела да се те 1995. године чинило да се за Србе није могао смислити гори споразум од Дејтонског, али да је Српска постепено оснажила своје позиције, учврстила институције власти, ојачала економију, отарасила се страха од посљедица за одлуке које доноси.

Осим тога, додала је она, у Републици Српској је формирана Академија наука и умјетности, научне институције, а у економији акценат је направљен на коришћењу природних ресурса, који су дефинисани као "елементи будуће снаге Републике Српске", а то су "вода, енергија, храна и образовање као знање".

На питање шта би могло донијети распакивање Дејтона, Гускова је у интервјуу Срни рекла да може само да претпостави да би Србе и Хрвате баш обрадовало ако би им предложили да самостално изаберу своју будућност, односно независност.

- А, босанске муслимане би задовољило, на примјер, брзи улазак у ЕУ и НАТО, зближавање са турском, формирање мононационалне државе на остатку територије - рекла је Гускова, која истиче да су ово чисто теоријска размишљања, и да је то веома далеко.