latinica  ћирилица
20/11/2020 |  09:25 ⇒ 09:32 | Аутор: СРНА

Лозо: Дејтон - референца којом ће се мјерити развој ситуације

Историчар из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Предраг Лозо изјавио је за Срну да ће Дејтонски споразум бити референца са којом ће се мјерити сва прије њега понуђена рјешења, као и будући развој ситуације везан за Републику Српску, БиХ, али и балканско чвориште уопште.
Предраг Лозо - Фото: РТРС
Предраг ЛозоФото: РТРС

Поводом 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума, Лозо је истакао да је споразум озваничио стварање БиХ на принципима специфичног међународног уговора, којим је наметнут и њен Устав.

Према његовим ријечима, слика Дејтонског мировног споразума у историји Републике Српске, у зависности од времена и угла посматрања и тумачења, имала је различите одсјаје, који још нису дефинитивни и коначни.

- Ипак је 25 година, протеклих од прихватања споразума, оставило довољно простора за разумијевање његове основне улоге како у успостављању несавршеног мира тако и у признању Републике Српске, али и постдејтонском функционисању БиХ - рекао је Лозо.

Према његовим ријечима, оно у шта се не смије упасти, јесте замка да се Дејтон посматра ван контекста и времена у којем је настао.

- Само мали поглед у фактографију развоја мировних преговора, од почетка кризе па до краја рата, отвара једну посебну димензију тежине стања у којем је створена, одбрањена и на крају, као ентитет, међународно призната Република Српска - нагласио је Лозо.

Лозо је додао да само памћење егзодуса сарајевских Срба након Дејтона упозорава да у историји нема једноставних црно-бијелих слика, него да сви догађаји заслужују критичку анализу њихових позитивних и негативних карактеристика, те посљедица.

- Празан простор остављен је дјелимичним рјешењима Дејтонског споразума, Запад је покушао искористити за претварање ових простора у својеврсну нову колонију на тлу Балкана у којој би колонијални представници доносили одлуке углавном у корист централизовања БиХ, тиме и у корист само једне стране учеснице у рату, а све то без права на приговор и преиспитивање - сматра Лозо.

Он је додао да се чини да је одмаком времена све видљивија потпуна апсурдност таквих настојања на које ће Република Српска најбоље одоговорити тежњом ка сопственој унутрашњој стабилности и напретку.

- Наравно њена основна мисија, заштита биолошког опстанка, културе и идентитета нашег народа западно од Дрине ниједног момента не треба да нам буде ван фокуса. Двадесет пет година Дејтонског мировног споразума једна је од прилика за подсјећања на то - рекао је Предраг Лозо.

Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, мировни је договор којим је 1995. године прекинут грађански рат у БиХ.

Дан успостављања Дејтонског споразума, 21. новембар, републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.