latinica  ћирилица
21/11/2020 |  09:50 ⇒ 09:54 | Аутор: СРНА

Новаковић Бурсаћ: Измјене Дејтона траже они који не желе БиХ у ЕУ

Предсједавајућа Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ рекла је Срни да се данас, 25 година након потписивања Дејтонског мировног споразума, у погледу његове примјене може констатовати да је БиХ већину анекса тог споразума у потпуности провела и да његове измјене траже они који не желе да се БиХ креће ка Европској унији.
Сњежана Новаковић Бурсаћ - Фото: РТРС
Сњежана Новаковић БурсаћФото: РТРС

Бурсаћева је истакла да грађани БиХ живе у миру, да је остварен поврат имовине избјеглим и расељеним лицима, да су се многи од њих вратили, те да у области безбједности и слободе кретања већ дужи низ година нема проблема, осим појединачних ексцеса.

- Међутим, Анекс четири Дејтонског мировног споразума у пракси је доживио брутално насиље, које су својевремено проводили високи представници међународне заједнице, али и Уставни суд БиХ. Својим интервенцијама, које су ишле у правцу централизације и унитаризације земље, високи представници изашли су из мандата пасивног тумача Дејтонског споразума и подршке странама потписницама, а постали су, баш као и Уставни суд БиХ, уставотворци, а не уставобранитељи, што им је требала бити улога. Све то што је рађено, а рађено је примјеном диктаторских метода, довело је до бројних политичких неспоразума и сукоба између представника народа и ентитета, којима су, без икакве потребе, одузимане уставне надлежности - навела је Бурсаћева.

Она је истакла да су истовремено, на нивоу БиХ етаблиране хибридне институције, од којих неке ни дан–данас нису профункционисале, нити ће икада продуковати резултате који су потребни народима и грађанима који овдје живе.

- Зато је политика институција Републике Српске предвођених СНСД-ом дужи низ година окренута ка укидању канцеларије високог представника и враћању неуставно и насилно отетих надлежности, будући да сматрамо да само повратак на слово Дејтона може обезбиједити трајан мир и какво-такво функционисање БиХ у оквирима који су прописани Уставом и свим другим анексима Дејтонског мировног споразума - поручила је Бурсаћева.

Коментаришући све чешће тврдње да би Дејтонски Устав требало мијењати због европског пута БиХ, Бурсаћева је констатовала да Дејтонски Устав никада није био препрека за европски пут БиХ и да је то нешто што се много пута могло чути и од европских званичника, који су, као и званичници Републике Српске, инсистирали на успостављању механизма координације и ефикасном укључивању свих нивоа власти у примјену и провођење европских стандарда у БиХ.

- Промјену Дејтонског Устава заговарају они који, у ствари, не желе да се крећемо ка Европи, већ желе да, под плаштом европског пута, проведу уставне промјене у правцу успостављања квазиграђанског уређења земље, односно успостављања система којим би бошњачка већина извршила мајоризацију и доминирала над Србима и Хрватима као конститутивним народима. Ми у Републици Српској сматрамо да приступање ЕУ подразумијева прихватање и провођење одговарајућих стандарда и норми које се тичу готово свих сегмената друштвеног функционисања, као и то да свака држава то чини сходно сопственом државном уређењу - рекла је Бурсаћева.

Она је оцијенила да је изгубљено драгоцјено вријеме јер су се неке политичке снаге, уз снажну подршку дијела међународних званичника, трудиле да докажу да БиХ не може функционисати у оваквом уставном оквиру, којег те политичке снаге никад нису ни прихватиле.

- И још нешто што је важно знати - ако је један од кључних предуслова за кретање на европском путу владавина права, онда су они који не поштују Устав, као највиши правни акт једне државе, у ствари кључни реметилачки фактор тог пута. Дакле, сасвим је могуће кретати се ка Бриселу у постојећем уставном оквиру, јер сличан, уосталом, имају и неке од држава чланица ЕУ - закључила је Бурсаћева.