Каран: Српска је највећи заштитник Устава
- То нам у исто вријеме даје снагу да и даље настојимо да учврстимо уставноправну позицију Републике Српске у оквиру дејтонске БиХ - нагласио је Каран у изјави за Срну, констатујући да је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, у обраћању Савјету безбједности УН прије два дана, јасно и недвосмислено изнио ставове Републике Српске поводом 25 година Дејтонског споразума.
Каран је истакао да су важни ставови Српске који се износе у извјештајима Савјету безбједности УН да би сви који се интересују за ситуацију у БиХ и Српској имали цјеловиту слику, а не једнострану, како то приказује високи представник за БиХ Валентин Инцко.
- Република Српска у својим извјештајима даје одговоре на све актуелне догађаје у претходном периоду, док је Инцково тумачење БиХ и Устава потпуно погрешно - констатовао је Каран.
Он је указао да унитарна и унитаристичка виђења сматрају да Устав БиХ није одраз демократских достигнућа и да је кочница даљег пута БиХ према модерној Европи.
- Кампања да се ослаби Република Српска је континуирана и са истим циљем - унитаризацијом БиХ, стварањем централизоване државе. Напад на Републику Српску се одвија интензивирањем позива на 'демократију' као посљедњим адутом, 'хитног демократског преструктурирања /не/демократске БиХ - појаснио је Каран.
Он је истакао да је Република Српска преживјела невиђену голготу притисака, подметања, оспоравања, недозначавања средстава, забрана и, упркос свему, показала да може да егзистира и да опстане.
- Потребно је што прије искоријенити амбасадократију и агенцизијацију којом се ствара привид и јачају институције БиХ. Појава амбасадократије је категорична за БиХ. Амбасадори и остали странци у БиХ морају бити свјесни своје улоге, а не да улазе у систем и усклађују га са својим амбицијама - нагласио је Каран.
Он је констатовао да и Савјет за имплементацију мира /ПИК/ није дејтонска институција, већ ад хок политичко тијело и не може дјеловати према странама, ентитетима, у формално-правном смислу, законодавном или наредбодавном смислу.
- Република Српска је у Дејтону, а прије свега у Њујорку и Женеви унијела свој државно-правни капацитет и заједно са Федерацијом БиХ на уставноправним принципима донијела одлуку да саграде заједничку земљу - подсјетио је Каран.
Он је рекао да је дио међународне заједнице против Републике Српске, али није против Федерације БиХ и институција БиХ, зато што је политика садашње власти Републике Српске толико јасна о најважнијим и кључним унутрашњим питањима БиХ и питањима који имају међународни аспект.
- Тврдимо шта Устав дефинише, а то је да је Република Српска моћан државотворни ентитет који има пуни унутрашњи суверенитет. То све пише у Уставу. Потпуно је јасан став о мјесту и улози Републике Српске у уставном систему БиХ, о неуставно одузетим надлежностима у БиХ у протеклих 25 година, став о непотребности странаца у Уставном суду БиХ и да високи представник мора да оде из БиХ - поручио је Каран.
Такође, истакао је Каран, Република Српска има потпуно јасан став да међународна заједница треба да нас пусти да сами живимо и радимо и да се поштује дејтонски Устав онакав какав јесте.
- Управо због тога је Република Српска мета, јер та иста међународна заједница жели све супротно - да ојача БиХ, уништи ентитете, посебно Републику Српску - нагласио је Каран, додавши да се институције могу супроставити свим притисцима само на начин што ће се вратити изворним, дејтонским, овлаштењима, и уређењу.
Каран је указао да је повратак основама, то јесте слову Дејтона једини начин на који институције могу, системски, пуним капацитетом да раде, те да успјешно и брзо рјешавају све изазове.
- Договор је битан, али се он мора градити на здравим основама, а то је искључиво Дејтонски споразум који темељно лежи на паритету, консензусу и суверенитету конститутивних народа и ентитета - закључио је генерални секретар Владе Републике Српске Синиша Каран.