"Мали Шенген" - исти третман за све земље
- То су те четири сфере "малог Шенгена". У земљама западног Балкана "мали Шенген", прије свега, треба да омогући слободу кретања ова четири фактора, при чему сви у тим земљама имају исти третман без обзира на то у којој се налазе, а поштујући законе земаља из којих долазе и оних у које одлазе - појаснио је Митровић.
Он је рекао да би тако био ријешен и проблем радне снаге, те да би олакшање промета робе на границама, уз градњу граничних прелаза, много значило.
- Примјер је Братунац, који се ради с наше стране, а други је Рача, који ће градити Србија, чиме ћемо имати све прегледе на једној страни, те тако смањити задржавање путника, промета и услуга - рекао је Митровић за Ослобођење.
Он је рекао и да ће мост на Свилају бити пуштен у функцију након што буде изграђен гранични прелаз, који је већ у изградњи, а завршетак радова је планиран за почетак марта наредне године.
- Имамо и мост на Сави код Градишке, што је, у ствари, повезивање ауто-пута од Бањалуке према Хрватској и Коридору 10 - подсјетио је Митровић.
Он је рекао да је десетак пројекта кандидовано према Европској комисији, а који би требали бити реализовани у оквиру инвестиционог плана о улагању девет милијарди евра за западни Балкан.
- Развој инфраструктуре је један од кључних предуслова за повезивања земаља региона, а то су, између осталог, изградња пута Фоча-Шћепан Поље, изградња моста према Црној Гори, изградња ауто-пута на Коридору 5Ц Вукосавље-Добој, те реконструкција пружних саобраћајница, а приоритет је Добој-Тузла-Зворник - појаснио је Митровић.
Он је рекао да га је на самиту земаља западног Балкана импресионирао напредак сусједних земаља у процесу дигитализације и информационих технологија, те да се БиХ по том питању налази међу земљама трећег свијета.
- Најлошије смо позиционирани у оквиру европских земаља са тенденцијом заостајања. Оно што је практично узроковало ту нашу позицију је и само уређење, политичке снаге и стање у којем се налазимо - појаснио је Митровић и додао да је потребно доста тога урадити, а истовремено имати у виду уређење БиХ, политичке прилике и несхватање шта дигитализација доноси, како у размјени података дигиталним путем, тако и у развоју економије.
Он је као проблем навео и неусклађену законску регулативу на различитим нивоима власти у БиХ.
Митровић је изразио увјерење да ће ускоро бити усаглашен и Закон о комуникацијама и електронски потпис, јер је то предуслов за процес дигитализације.