Данило Mедаковић - књиге као основа друштва
У вријеме револуције 1848. године покренуо је лист "Напредак", који је убрзо забрањен због опозиционог става према патријарху Јосифу Рајачићу, 1851. лист "Јужна пчела", а 1852. "Српски дневник" са књижевним додатком "Седмица". Написао је "Повесницу српског народа".
Данило Медаковић био је историчар, публициста, штампар и издавач. Био је секретар кнеза Михаила и кнеза Милоша Обреновића у Бечу.
Медаковић, након школовања, долази у Кнежевину Србију, гдје се запослио као кнежев чиновник у Крагујевцу. Био је домаћи учитељ и пратилац Милошевој дјеци, кнежевићима.
Са кнезом Милошем прешао је у Аустрију и постао његов секретар. Захваљујући материјалној помоћи кнеза Милоша, Данило Медаковић завршио је права у Бечу и историју на Филозофском факултету у Берлину. Докторирао је историју 1847. године у Берлину.
По повратку из Њемачке, позајмио је новац од Јеврема Обреновића и отворио штампарију у Новом Саду.
Медаковић је штампао велики број књижевних дела значајних за српску културу: сабрана дјела Доситеја Обрадовића у 10 књига, Даничићев превод "Писама о служби Божјој" Андрије Муравјова, те први дио "Историје књижевности" Божидара Петрановића.
Породица Медаковић је славна, образована и предузетна породица чији су припадници чинили друштвену елиту у срединама у којима су дјеловали.
Данилов брат био је Милорад Медаковић, син Богдан Медаковић, а праунук Дејан Медаковић, некадашњи предсједник Српске академија наука и уметности.
Данило Медаковић умро је 1881. године.