Приједор: Деценија протокола о заштити жртава
Овог мјесеца навршава се 10 година од потписивања Протокола о поступању с циљем заштите и збрињавања жртава породичног насиља у Приједору, који је обезбиједио мултидисциплинарни приступ и формализовао сарадњу између субјеката заштите.
Центар за социјални рад покренуо је иницијативу за израду овог протокола двије године прије него што је 2012. Република Српска добила први закон о заштити од насиља у породици, а с намјером да се уреди област заштите од насиља у породици, дефинишу задаци и улога сваког субјекта заштите, испоштују законски прописи, те да институционални одговор буде свеобухватан, координисан и у функцији најбоље заштите за жртву насиља.
- Насиље више не представља табу тему, о њему се више говори, истражује и зна - рекла је Миодраговићева, оцјењујући резултате десетогодишњег рада овог тијела.
Осврћући се на период прије 2010. године, она је навела да је до тада мањкало и разумијевања саме појаве, ресурса да се реагује, те конкретних механизама да се обезбиједи координисана реакција надлежних институција.
- Тај период карактеришу и неформална сарадња и нестандардизоване процедуре у поступању субјеката заштите, недовољна информисаност грађана. У институцијама су постојали различити приступи рјешавању проблема насиља у породици и различите методологије праћења, евидентирања и извјештавања, што је на нивоу заједнице отежавало праћење појаве и онемогућавало поређење података и планирање заједничког одговора на проблем - подсјетила је она.
Протокол су у децембру 2010. године потписали Центар за социјални рад Приједор, полиција и Дом здравља, а 2015. године придружили су се и Болница "Доктор Младен Стојановић", активи директора основних и средњих школа, као и Центар "Сунце".
Мултисекторски тим састаје се сваког мјесеца, а размјена информација о сваком појединачном случају је од кључног и вишеструког значаја. За 10 година одржано је 118 састанака, док их није било само прољетос, за вријеме најрестриктивнијих хигијенско-епидемиолошких мјера.
- Потписници Протокола су у више наврата покретали иницијативу за међусобну сарадњу, координисан и заједнички рад, размјену података и информација и са осталим важним субјектима заштите као што су тужилаштво и суд, и вјерујемо да ће се сарадња са њима у најскорије вријеме и формализовати - додала је Миодраговићева.
Према њеним ријечима, резултати десетогодишње координације јесу евидентни, али и проблеми на чијем се рјешавању још ради.
Она је рекла да је на првом мјесту неусаглашеност у квалификовању /кривично дјело, прекршај, хитност у поступању/, недовољна укљученост надлежног одјељења Градске управе и невладиног сектора, непостајање службених правила за изложеност безбједносном ризику службеника који раде са починиоцима насиља у породици, те азил за хроничне душевне болеснике који угрожавају себе и безбједност заједнице.
- Потребно је сензибилисати јавност о проблему породичног насиља, али не сензационалистички, непоштовањем заштите личних података и злоупотребом жртве, што, нажалост, није риједак случај у нашим медијима, а неопходно је и даље градити свијест друштва да насиље није приватна ствар појединца и породице, да је одговорност искључиво на насилнику, а никада на жртви и да треба радити и на јачању капацитета за психосоцијални третман починилаца - додала је Миодраговићева.
Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена у БиХ спроводи кампању "Искључимо насиље над женама и дјевојчицама заједно" у оквиру глобалне кампање "Шеснаест дана активизма против родно заснованог насиља".
У фокусу овогодишње кампање у БиХ је утицај пандемије на пораст насиља над женама и дјевојчицама, а истиче се и значај несметаног приступа услугама подршке жртвама насиља, те допринос шире заједнице превенцији насиља над женама у времену кризе, с посебним фокусом на медије.
Приједор је једна од 11 локалних заједница у БиХ које учествују у спровођењу кампање.