Ива Драгојевић: И ја сам пријевремено рођена беба
- И ја сам пријевремено рођена беба - каже Ива док намјешта маску и додаје:
- Имам стотину маски. Па, зависи шта обучем, тако бирам и маске. Није да се бојим короне, него се чувам. И тако сви ми у породици исто.
На разговор за агенцију Срна долази након наставе. Петак је један од ријетких дана када нема других обавеза. Пита може ли мало пробати виолину. Слично се свира и чело, само оволико је већи размак између тонова /показује прстима/. Пита може ли мало и клавир; код ње је електрични, да не смета комшијама. Зна напамет шта ће је новинари питати: чиме се све бави и како успијева да све постигне, али се свеједно радује.
- А, гдје ће то бити објављено, је л' у неким новинама? - пита Ива.
За вријеме интервјуа зазвони јој телефон. ИТЦ РТРС Приједор жели да договори снимање истим поводом. Може сутра, између курса њемачког језика и тренинга фудбала.
- Јој, морам на фризуру. Највише волим плетенице "рибља кост". Тако ми коса буде најуреднија. А, шта ћу обући? Ма, хлаче и џемпер, то је стандардно. Не могу ништа свечано, јер снима се и на улици - размишља наглас.
Ива је ученица 9. разреда Основне школе "Десанка Максимовић" Приједор и шестог разреда основне музичке школе на одсјецима клавир и виолончело. Након петог разреда клавира, проглашена је најбољом ученицом Музичке школе "Саво Балабан" Приједор, а једне године на пријему код највиших званичника Републике Српске за ученике који освоје најбоље рзултате на републичким такмичењима прозвана је чак три пута.
- Дошла сам кући са три кесе поклона - смије се Ива.
Те је године освојила прве награде на републичком такмичењу музичких школа у категоријама виолончело, камерни трио и солфеђо. Не зна напамет набројати све награде и признања која је освојила до сада. Најдраже су јој прве награде из клавира са међународних такмичења у Паризу, Бијељини, Смедереву, побједа на караокама у Приједору 2018. и двије награде са Ђурђевданског фестивала /2015. трећа награда за композицију и 2017. у дуету са Теодором Ратковић прва награда за композицију/.
- Волим бити добра у свему што радим. И све чиме се бавим бирам јер волим. Трудим се да све радим најбоље што могу. Знам и за фер плеј. Кад је неко бољи, кажем свака част. Знам се носити с поразом. Ако радим нешто без воље, онда то пропада. Не волим да нешто остане неурађено до краја. Задовољна сам кад у нечему успијем. И волим кад ме због тога зову новинари, то ми је исто потврда да нешто радим добро - говори Ива.
Због добрих резултата на такмичењима из математике и физике и због заинтересованости за програмирање и роботику, наставница информатике предложила јој је да конкурише за Љетну научну школу у Истраживачкој станици Петница.
- Јесте ли чули за Петницу, знате ли шта је то - пита она.
- Била сам једина из БиХ. Тамо немају Мајкрософт уопште, само Линукс и Иос - додаје задивљено, након што је препричала своје искуство из чувеног села код Ваљева.
Ивине ваншколске активности су страни језици /у енглеском је тренутно на нивоу Ц1, а у њемачком на Б2.1/, фудбал, програмирање. Пјева у хору Вила, редовно и у цркви, а чланица је и новооснованог Градског хора Приједор. На друштвеним мрежама занима је музика. Воли пјевати и воли чути како други пјевају, а понекад гледа и туторијале за програмирање.
- Има у школи предмета које не волим, али и из њих имам добре оцјене јер их учим и без обзира на то што их не волим. Сусретала сам се с прозивкама да сам штреберка још од петог разреда. Навикла сам се на то и научила сам да ме то не дотиче. С тим се суочава много дјеце која су одлични ученици. Зато и немам велики круг пријатеља, него неколико блиских, а највише се дружим с породицом - наглашава Ива.
Ивина мајка Снежана је психијатар и ради у приједорској болници. Тата Зоран је машински инжењер и запослен је у приједорској Топлани. Радовала се сазнању да ће добити сестру, а када се родила Јана /2013/, најприје је била љубоморна.
- Кад су је донијели кући, ја уопште нисам хтјела да јој прилазим. Била сам љута што више нисам сама. Мислила сам да је она ту као неки уљез и да неће остати. Трајало је то два-три мјесеца, а послије је све било супер. Сад се добро слажемо, сад смо и другарице - присјећа се она.
Пише поезију и компонује пјесме. Стихове једне љубавне шаље вибером.
- Можете ли ми ту објавити? - пита, а очи јој играју.
Није лако бити Ивин родитељ - она је необично дијете
Мама Снежана каже да није лако бити Ивин родитељ, да је она необично дијете у сваком погледу, да ју је тешко пратити поред свих обавеза које родитељи имају, али да је срећа да она све своје обавезе завршава сама.
- Има нашу сву подршку, љубав и пажњу. Понекад ни не схватамо шта жели од нас, али се трудимо како знамо и умијемо. Иде у цркву, поштује Бога и живи у духу православља - истиче Снежана.
Ива је рођена на почетку 37. гестацијске недјеље са тјелесном масом од 2.350 грама. У Клиничко-болничком центру Звездара у Београду провела је 12 дана на такозваној топлој подлози.
- Она је пријевремено рођено и дојено дијете. Ех, да ми је тада неко рекао да ће једног дана учествовати у хуманитарној акцији прикупљања новца за отварање банке хуманог млијека... - срећна је и поносна мајка Снежана.