latinica  ћирилица
09/01/2021 |  11:32 ⇒ 11:40 | Аутор: СРНА

Ђурић: Српска и њен празник су предуставне категорије у односу на Устав БиХ

Република Српска и њен празник 9. јануар су предуставне категорије у односу на уставни поредак БиХ, у његовом празновању нема ништа спорно, а они који га оспоравају у ствари политизују цијелу причу, изјавио је Срни виши научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду Владимир Ђурић.
Владимир Ђурић (Фото: http://iup.rs/) -
Владимир Ђурић (Фото: http://iup.rs/)

- Што се тиче правног резоновања Уставног суда БиХ и дискриминације коју је тобоже пронашао у 9. јануару, па много је већа дискриминација у самом правном резоновању Уставног суда, јер истом аргументацијом није прихватио за дискриминаторски празник 1. март /дан независности БиХ/. Посланици из Републике Српске су покренули тај поступак и Уставни суд БиХ је то одбио - подсјетио је Ђурић.

Он је навео да, ако се неки празник прославља, то никоме не умањује никаква права, али је проблем у томе што је Уставни суд БиХ у својој одлуци резоновао да "Бошњаци и Хрвати као конститутивни народи нису учествовали у одлучивању о том празнику".

Према његовим ријечима, тај празник је предуставна категорија у односу на конекст Устава БиХ.

Он сматра да су и историјски и правно посматрано Српска и њен празник, који год то празник био, предуставне категорије у односу на уставно правни поредак БиХ и ту не може ништа да буде спорно.

Ђурић је навео је БиХ по Дејтонском споразуму држава која је задржала свој међународно правни континуитет, али да преамбула Устава каже "са измијењеном уставном структуром".

- Значи, БиХ, уставно-правно гледано није она држава која је прогласила независност од Југославије. Међународно–правно је она задржала континуитет, мада је питање велико шта она од тог континуитета уопште има међународно правно, јер у том периоду, док није избио рат, није заључила ниједан уговор као независна држава у смислу међународног права - рекао је он.

Ђурић је појаснио да је у контексту Уставног права, то потпуно измијењена и нова држава.

Он је напоменуо да празник сам по себи не може бити дискриминаторски, а да је намјера да се таквим представи и оспори само политика и наметање голе силе.

Ђурић је указао да су са политиколошко, социолошко, филозофске димензије изузетно занимљиви примјери празновања у Квебеку у Канади, Каталонији у Шпанији, Белгији, Уједињеном Краљевству.